Narodne igre korejske nacionalne manjine u Kini, koje se održavaju pod nazivom „Radost zbog bogate žetve", obuhvataju igru i pesmu uz muzičku pratnju. Korejska nacionalna manjina pretežno živi u provincijama Đilin, Hejlongđiang i Liaonin na severu Kine. Ova vrsta igara je uvršćena u Listu kineske nematerijalne kulturne baštine, a 2009. godine je uvršćena u UNESKO-vu Listu svetske nematerijalne kulturne baštine.

Prilikom proslave novogodišnjih praznika ili prazničnih festivala, pripadnici korejske narodnosti obavezno obuku tradicionalnu nošnju jarkih boja i igraju uz muziku sone i flaute. Uz to ritam udaranja u gong i doboš pokazuje njihovu želju za blagostanjem i srećom.

U srezu Vanćing, koji pripada autonomnoj oblasti Jenbian u kojoj pretežno živi korejska nacionalna manjina u provinciji Đilin, svi umeju da igraju splet igara „Radost zbog bogate žetve". Jedna od igara koja se zove „ Slonova kapa" je pravi praznik za oči. Ova igra se veoma teško igra, ali ima izuzetno veliku umetničku vrednost. Priča kaže da je igra „Slonova kapa" nastala po motivima borbe protiv napada divljih životinja. Nekada davno pripadnici korejske narodnosti bi za vreme obavljanja poljskih radova zakačili slonove dlake na vrh kape, odmahujući glavom kako bi rasterali divlje životinje. Najprivlačnija je savremena varijanta igre „Slonova kapa", gde igrač nosi kapu sa šarenom trakom dužom od 20 metara.

Pedesetdvogodišnjak Đing Mingčun je naslednik umetnosti narodnih igara korejske narodnosti „Radost zbog bogate žetve" na državnom nivou. On je najzapaženiji igrač igre ''Slonova kapa'', jer je on taj koji nosi kapu sa najdužom vrpcom na svetu, dugom 32 metra. Kad Đing zaigra, vrpca se na njegovoj glavi vrti kao točak na automobilu. O sebi i narodnim igrama je rekao da je rođen u malom selu u srezu Vanćing, u autonomnoj oblasti Jenbian. Od detinjstva voli da peva i igra. Posle završetka školovanja, počeo je da uči igre „Radost zbog bogate žetve" i igru „ Slonova kapa". Zvanično je ovu vrstu umetnosti počeo da izučava 1977. godine. Od tada je prošlo više od 30 godina, a on još uvek je opijen ovom igrom.

Pokreti igara „Radost zbog bogate žetve" su jednostavni, ali harmonični. Ova vrsta igara je nastala u drevna vremena sa motivima vršenja poljskih radova. Pre početka igre izražava se poštovanje prema prirodi. U prošlosti su stanovnici korejske narodnosti koji žive u podnožju planine Čanbej kada bi hteli da poseju pirinač, osim potrebnih poljoprivrednih alatki, sa sobom nosili pljosnati bubanj i muzički instrument sona. Kada bi, umorni od radova u polju, zastali da malo predahnu, počinjali bi da igraju. Postoje igre koje su za muškarce, igre za žene i posebno igre za decu. Na primer igra sa pljosnatim bubnjem, igra sa dugačkim bubnjem i ples sa lepezama.

Gospodin Đing Mingčun u potpunosti je svestan da se razvoj ove umetnosti suočava sa velikim teškoćama. Sa jedne strane veliki su finansijski problemi, a sa druge strane, postoji ozbiljan nedostatak mladih igrača. Srećom, tokom poslednjih nekoliko godina povećan je nivo svesti građana o zaštiti tradicionalne kulturne baštine. Centralna kineska vlada, kao i vlasti na lokalnom nivou su povećale ulaganja u razvoj umetnosti igara korejske nacionalne manjine „Radost zbog bogate žetve".

Pripremila: Džang Guodžen