Ova legenda je obrađena u različitim umetničkim formama i postala je jedna od specifičnih vrsta usmene umetnosti i nematerijalne kulture koja je izvršila ogroman uticaj na kinesku naciju.

Priča o Liang Šambou i Džu Jintaj nije samo ljubavna priča, to je priča koja sadrži tradicionalnu kulturu, narodne, filozofske i istorijske elemente. Devojka Džu Jintaj, preobučena u muškarca, odlazi u Hangdžou na školovanje – to je slika tadašnje situacije u južnom delu Kine. Pominje se i detalj u kojem glavni junaci ove priče, momak i devojka, za vreme školovanja, tri godine spavaju zajedno na jednom krevetu, ali izmedju njih nema nikakvih seksualnih kontakata, što ukazuje na ozbiljnost koju tadašnji mladi svet ima po pitanju seksualnih odnosa. Najdirljiviji momenat ove priče je scena kada se duše momka i devojke pretvaraju u dva leptira, što govori o shvatanjima i poimanju života i smrti ljudi sa Istoka.

Tokom stoleća prepričavanja, ova priča je neprestano obogaćivana mnogim detaljima, a pojavili su se i spomenici i hramovi posvećeni Liang Šambou i Džu Jintaj.

Bivši kineski premijer Džou Enlai je u julu 1954. godine predvodio kinesku delegaciju koja je učestvovala na jednoj međunarodnoj konferenciji u Ženevi. Tada je prikazan kineski film „Legenda o Liang Šambou i Džu Jintaj'', a nakon toga je na osnovu ove klasične priče priređen violinski koncert.

Kao i sva druga dela usmene književnosti i nematerijalne kulturne baštine, i legenda o Liang Šambou i Džu Jintaju je izložena uticaju modernizacije i urbanizacije, pa je za zaštitu ove priče potrebno preduzimanje efikasnih mera.

Pripremila: Džang Guodžen