Tradicionalni praznik „Duanvu" se svake godine praznuje 5. maja po kineskom lunarnom kalendaru koji se zove i „ Duanjang" ili „Praznik maja".Ovaj praznik je sećanje na Ću Juana, pesnika patriotu iz drevne Kine. Mnogo običaja za vreme praznika „Duanvu" su važan sastavni deo kineske tradicionalne kulture kao što su: takmičenje zmajevih čamaca, kačenje mirišljavih kesica i obavezna priprema poslastice "zongzi". Duanvu je poslednjih godina proglašen za državni praznik u Kini.
Priča se da je poreklo ovog praznika vezano za sećanje na Ću Juana—jednog pesnika patriote, koji se pre 2 hiljade godina ubio, bacivši se u reku. Tada se Kina nalazila u Periodu zaraćenih država. Ću Juan je živeo u drzavici Ču koja se nalazila u obalnom području reke Jangce, u južnom delu današnje Kine, i takmičila se za prestiž sa državicom Ćin, koja se nalazila u severozapadnom delu. Ću Juan bio je aristokrata u državici Ču kojem je car verovao, ali su se njegovim idejama protivili konzervativni funkcioneri, koji su ga stalno klevetali. Zbog toga je Ću Juan sa velikim tugom napisao mnoge pesme, izražavajući snažna osećanja prema državi i narodu.
Ću Juan je prognan u priobalno područje reke Miluo, odnosno u današnju provinciju Hunan gde je zadobio poštovanje tamošnjih stanovnika. Čuvši da su vojnici državice Ćin 278. godine pre nove ere napali prestonicu državice Ču, Ću Juan je bio veoma tužan i zbog toga je 5. maja skočio u reku Miluo i ubio se.
Čuvši da je Ću Juan skočio u reku, meštani su u čamcima krenuli u potragu za telom pesnika. Pošto nisu uspeli da ga pronađu, u reku su bacili bambusove cilindre napunjene pirinčem kako bi sprečili ribe da pojedu Ću Juanovo telo. Neki su sipali u reku i lekovitu rakiju od pirinča „ sjunhuan" da bi rasterali ribe. Od tada je nastao običaj da se svake godine 5. maja po lunarnom kalendaru vesla u čamcima i da se u reke bacaju bambusovi cilindri sa pirinčem, radi sećanja na Ću Juana. Nastao je i običaj pravljanja poslastice od lepljivog pirinča u obliku piramide, to je „ zongzi", a veslanje čamaca na reci je postepeno preraslo u takmičenje zmajevih čamaca.
Sem toga, povodom praznika Duanvu organizuju se i mnoge druge aktivnosti. Preci su smatrali da je 5. maj početak leta, vreme je toplo i pojavljuju se škorpije, stonoge i otrovne zmije, i da se ljudi lako zaraze. Za vreme praznika Duanvu se čisti kuća kako bi se sprečile bolesti i isterao đavo. Ljudi na obe strane vrata okače lekovite trave koje rasteraju komarce i insekte i piju lekovitu rakiju da bi se odbranili od bolesti. Devojke šiju mirišljave kesice u koje stavljaju lekovite trave i okače ih na odeću. Deca nose mrežu za jaja pletenu koncima u pet boja u kojima se nalaze farbana kokošija ili pačja jaja, kojima se tucaju.
Pošto je Kina veoma velika, postoje različiti običaji u proslavi praznika Duanvu, a najpopularniji su takmičenje u veslanju zmajevih čamaca, kačenje lekovitih trava, pravljenje zongzi i pijenje lekovite rakije. Na dan praznika i na jugu i na severu zemlje, svaka porodica u bambusovo lišće uvija zongzi, što stvara prazničnu atmosferu.
No,brz razvoj savremenog društva i urbani život postepeno su skratili tradicionalne rituale. Tokom poslednjih godina, kineska vlada je ojačala zaštitu i očuvanje tradicionalnih običaja. Praznik proleća i praznici Ćinming i Duanvu su uvršćeni na listu nematerijalne kulturne baštine Kine, a slave se i kao državni praznici. Etnolozi smatraju da je za efikasno očuvanje tradicionalnih praznika potrebno da oni postanu deo svakodnevnice stanovništva.
Pripremila: Džang Guodžen
