Manas je poznati heroj i vođa o kojem se vekovima priča medju Kirgizima, on je simbol snage, junaštva i pameti. Ep „Manas" govori da su članovi osam generacija porodice Manas bili vođe pripadnika kirgiške nacionalnosti i da su se borili protiv pljačkanja i ugnjetavanja od strane vladara drugih nacionalnosti, a za slobodu i sreću. Ep je sastavljen od osam delova, a glavni deo epa nosi ime po ovoj porodici. Drugih sedam delova epa nose nazive po junacima: „Semetaj", ''Sejitak", ''Kenem", ''Sejit", ''Aselebaća i Bekbaća", ''Somubilek" i ''Ćigetaj". Svaki deo epa je zasebna priča, koja govori o herojima jedne generacije, ali su delovi međusobno povezani. Ceo ep ima oko 210 hiljada stihova sa ukupno 20 miliona reči.
Najveće karakteristike epa „ Manas" su raznolikost likova i neobične scene. Osim glavnog heroja Manasa i njegovih potomaka, obrađeno je više od stotinu likova: bliski saradnici Manasa, bestidni izdajnici, zli đavoli i tako dalje. U epu je opisano nekoliko desetina ratnih prizora.
''Manas'' je nacionalni i narodni ep, koji oko desetak hiljada manasča prenosi mlađim generacijama. Hiljadu godina nije bilo nikavih pisanih zapisa ''Manasa'' i niko nije znao napamet ceo ep. A onda se pojavio Jusupu Mamaj, koji je ceo svoj život posvetio sakupljanju i sređivanju ovoga epa. Zbog toga mnogi smatraju da je on Homer kazaške narodnosti, koji je 1940. godine, u slobodno vreme, za sedam noći otpevao ceo ciklus „Manas". Nakon toga se pročulo za njega, a u periodu od 1984 - 1995. godine otpevao je i izdao svih 18 opusa iz 8 delova ovoga epa. To je jedna od tri poznate kineske epopeje koju je otpevao jedan jedini pevač.
Ep ''Manas" je objavljen i na jeziku većinskog naroda Han, a pojedini važni odlomci su prevedeni i na engleski, francuski, nemački, japanski i druge jezike. Jusup Mamaj je odlikovan za doprinos u oblasti kulture na prvom umetničkom festivalu autonomne pokrajine Sinđang.
Kao remek-delo narodne književnosti nacionalnosti Kirgiza, ep „Manas" ima dalekosežni uticaj na pripadnike ove narodnosti. Junak Manas, kažu, do danas nije umro. Ep „Manas" uživa veliki ugled u istoriji književnosti Kine i u inostranstvu. OUN je donela odluku da 1995. godina bude Medjunarodna godina epa „Manas".
Ovaj ep je ne samo što je dragoceno književno nasleđe, već i enciklopedija za izučavanje jezika, istorije, običaja, navika i religije kirgiške nacionalnosti, pa je dragoceno nasleđe ne samo za istoričare književnosti, nego i za druge. U ovom epu je upotrebljen veliki broj reči iz davnina, priča o imenu nacionalnosti, seobama naroda, raspored svih narodnosti u tadašnjoj centralnoj Aziji i kineskoj provinciji Sinđang i njihovi međusobni odnosi, kao i nomadski život Kirgiza, njihovi običaji i navike. Svi ovi podaci su zaista dragoceni.
Kirgizi stočari imaju običaj da pozovu manasče da pevaju ep „Manas" prilikom proslave nacionalnih praznika. Njihovo pevanje ne prati orkestar, ali je veoma privlačno. Visina tonova u pevanju se menja prema sadržaju priče. Neki manasči mogu da pevaju od jutra do mraka. U takmičenju u pevanju ''Manasa'' u stanju su da pevaju po nekoliko dana, bez prekida. Ep „Manas" se prenosio sa generacije na generaciju upravo zahvaljujući manasčima. Sem toga, u narodu postoji nekoliko verzija pisanih zapisa epa „ Manas".
Ovaj ep nije popularan samo u kineskom Sinđiangu, nego i u područjima bivšeg Sovjetskog Saveza i Avganistana, u delovima koje naseljavaju Kirgizi.
Pripremila: Džang Guodžen
