Tradicionalni praznik "Čongjang", Dan starih ljudi u Kini se, prema lunarnom kineskom kalendaru, slavi 9. septembra. U drevnoj Knjizi promena (Ji Đing) nalazi se osnovna teza, da se sve što postoji deli na jin i jang. Jin predstavlja mrak i hladnoću, a jang je simbol svetlosti i snage. Na taj način stari Kinezi su podelili i brojeve: neparni brojevi su jang, a parni jin. Broj devet je neparni broj, a 9. septembar ima dva neparna broja, odnosno dva janga - dupli jang. Zato je ovaj praznik dobio ime Čongjang. Ovaj praznik je počeo da se slavi još u Periodu zaraćenih država, ( od 770-221.godine pre naše ere) , a za vreme dinastije Tang (od 618.do 907. godine naše ere) Čongjang je postao zvanični narodni praznik.

Pošto u kineskom jeziku, dve devetke simbolizuju dugovečnost, vlada Kine je 1989. godine proglasila Čongjang za Dan starih ljudi, podstičući tako celo društvo da ukazuje poštovanje, pažnju i ljubav starim ljudima.

Kina pridaje veliki značaj zaštiti nematerijalne kulturne baštine. Uz dozvolu Državnog saveta Kine, kao narodni običaj Čongjang je 20. maja 2006. godine uvršćen u prvu listu nematerijalne kulturne baštine na državnom nivou.

O tome kako je počeo da se slavi ovaj praznik postoji nekoliko različitih verzija. Po predanju, u dinastiji Han, odnosno u trećem veku pre naše ere, postojao je đavo koji je prenosio kugu. Roditelji jednog mladića, Huan Đinga su umrli od kuge, a i sam Huan Đing je bio na samrti. Kad je ozdravio, odlučio je da ubije đavola. Nije se plašio teškoća i dugog putovanja, uz pomoć ždrala je konačno pronašao najstariju planinu na Istoku. Na ovoj planini je živeo jedan neobičan besmrtnik, Fej Čangfang koji je mogao da kontroliše vetar i kišu, da uhvati đavola i da šalje svetog čoveka tamo gde treba. Taj besmrtnik je bio veoma dirnut odlučnošću mladića i prihvatio je da mu bude učitelj.

Jednog dana besmrtnik je svom učeniku rekao da će sutra osvanuti 9. septembar, dan kada će đavo sigurno činiti zla dela. ''Ti si već sve naučio od mene, vrati se i ubij đavola'', rekao je besmrtnik Huan Đingu. Pre nego što je krenuo, učitelj mu je dao paket mirisnih listića "džuju", galon rakije od hrizanteme, naučio ga tajnama za sprečavanje nesreće, pa je Huan Đing konačno sa ždralom krenuo u zavičaj.

U rano jutro 9. septembra po lunarnom kalendaru, Huan Đing je krenuo sa svojim sunarodnicima na jednu obližnju planinu i svakome je dao po jedan mirisni listić ''džuju'' i čašu rakije od hrizanteme. Bio je spreman da ubije đavola. U popodnevnim časovima, pojavio se đavo i krenuo prema ljudima. Kad je stigao do njih, nanjušio je ''džuju'' listiće i rakiju od hrizanteme i odjednom zastao, a taj trenutak je iskoristio Huan Đing i mačem ubio đavola.

Od tada svake godine 9. septembra ljudi se penju na vrh planine kako bi izbegli zlu kob. U periodu dinastije Tang, odnosno u 7. veku naše ere, Čongjang je zvanično uveden kao narodni praznik. Kad dođe ovaj dan, članovi porodice se okupe, penju se na vrh planine, nose lekovitu biljku džuju i uživaju u pogledu na hrizanteme.

Kad se praznuje Čongjang u Kini postoje i pravila šta tog dana treba da se jede. Običaj je da toga dana ljudi piju rakiju od hrizanteme i jedu kolač od pirinčanog brašna. Ovaj kolač ima devet slojeva, a najpre se njime služe stariji, sa željom da imaju dug život. Jesen je vreme kad ima najviše hrizantema, pa se pravi rakija od ovog cveća. U dinastijama Ming i Ćing prilikom pečenja rakije počeo je običaj dodavanja više vrsta lekovitih biljaka, radi lečenja raznih upala, pročišćavanja jetre i lečenje raznih upala oka.

Praznik Čongjang pada u jesenje dane, pa ispijanje rakije od hrizanteme, penjanje na vrh planine, mirisni listići džuju i sve druge aktivnosti poprime romantičnu atmosferu i dublji značaj.

U drevna vremena napisane su bezbrojne pesme posvećene prazniku Ćongjang, a najpoznatiju je napisao pesnik Vang Vej iz dinastije Tang koja se zove " Sećanje braće u Šandongu 9. septembra". Tekst pesme glasi: ''Kad ostanem sam daleko od zavičaja, kad dođu praznici, veoma mi nedostaju roditelji. Znam da se moja braća penju na vrh planine, da nose mirisne listiće, a samo ja nisam sa njima.'' Ovu pesmu Kinezi recituju hiljadama godina, naročito onda kada im nedostaje zavičaj.

Vlada Kine je 1989. godine proglasila Čongjang za Dan starih ljudi.