„Nuo" je jedna vrsta rituala, koja je nastala u davna vremena, a cilj mu je bio isterivanje đalova i molitva za mir i spokojstvo. Nuo kultura je raširena u mnogim krajevima Kine, a posebno se ističe u centralnoj kineskoj provinciji Đangsi. Ova provincija obiluje karakteristikama nuo kulture. I danas se u ovom delu Kine primenjuju neki od prastarih običaja, koji svedoče o ovoj drevnoj kulturi. Ritualna maska iz grada Pingsjan i ritualne igre iz sreza Nanfeng u provinciji Đangsi su uvršćeni u prvu listu nematerijalne kulturne baštine na državnom nivou.

Uz ritam zvuka gonga i doboša se izvode ritualni plesovi. Nekoliko igrača korača ispred kolone, noseći nosiljku u kojoj se nalazi maska boga Nua, a drugi nose ritualne maske, glumeći druge bogove. Svi u rukama drže zastavice, sablju i sekiru i živo gestikuliraju. Jedni igraju ulogu boga koji isteruje đavola, drugi glume boga Zemlje koji ljudima donosi sreću, a treći generala menja položaje prema principima drevne filozofije tajđi i bagua.

U srezu Pingsjan postoji mnogo vrsta ritualnih maski, čija je izrada veoma komplikovana. Izraz prikazan na svakoj maski i ukras na kapi ima specifičan kulturni sadržaj. Ova vrsta maske je veoma vešto izrezbarena, ima živopisne izraze lica i prepoznatljiv stil ovog područja.

Čim počne muzika za nuo ples, igrači stavljaju ritualne maske. Tada oni prestaju da budu običan svet, postaju bogovi koji imaju nadnaravne moći. Već iz toga se vidi značaj maske u ritualnim obredima u Pingsjanu. Jedna maska predstavlja jedan totem ili jednu statuu boga. U jednoj ritualnoj predstavi u Pingsjanu se koristi najviše 126 ritualnih maski.

U Pingsjanu ima najviše ritualnih maski. Do sada je odlično očuvano više od 700 maski, a većina njih je izrezbarena u dinastiji Ćing, ima nešto malo iz vremena vladavine dinastija Song i Ming. Većina maski je izrađena od sandalovog drveta. Medjutim otkriveno je vrlo malo maski rađenih od kovanog gvožđa ili kamena.

Srez Nanfeng u provinciji Đangsi je čuven po ritualnim plesovima. Skoro svaki čovek, bez obzira na godine, zna da igra ritualne plesove. U vreme Praznika proleća seljani se rano okupe ispred hrama da bi gledali izvođenje ritualne predstave.

Predstave se izvode od prvog do 16. januara lunarne godine. Plesovi se igraju uz muziku udaračkih instrumenata, gonga i doboša. Cela igra može da se izvodi deo po deo, jer jedan deo govori o legendi, a drugi deo kazuje narodnu priču. Postoji nekoliko formi igranja, na primer su solo ples, ples u paru, ples u troje i grupni ples. Pokreti igrača se menjaju u skladu sa temom predstave, a igra može biti klasična, žustra, lagana i humoristična. Običaj je da se tradicionalni ritualni plesovi u Pingsjanu ne igraju uz pesmu. Ali da bi se kultura nuo prilagodila svakodnevnom životu naroda, umetnici često dodaju tekst pesme koji prikazuje njihov realan život. Primera radi, kada je reči o seoskim domaćinstvima, pevaju o tome da kokoš treba gajiti kao gusku, a gusku kao ovcu. Ako je reč o trgovini, pevaju o prosperitetu, blagostanju, velikom bogatstvu i tako dalje.

Pripremila: Džang Guodžen