Prolećni praznik je najvažniji tradicionalni praznik u Kini. Doček Prolećnog praznika za Kineze označava prelazak u novu godinu. Kad se proslavlja lunarna nova godina, Kinezi prema starom običaju, lepe na vrata ili po sobama ukrasne slike kako bi stvorili prazničnu atmosferu sreće i radosti. Novogodišnje slike u obliku drvoreza, ''jangliućing'' u Tianđinu imaju svoje regionalne specifične karakteristike koje predstavljaju remek delo narodnog slikarstva. Ove slike su uvršćene na listu kineske nematerijalne kulturne baštine na državnom nivou. Ove vrste slika su nastale u gradiću Jangliućingu na periferiji grada Tianđina. U ovom gradu živi drvorezac koji stvara tradicionalne novogodišnje slike, Huo Ćinjou.
Gospodin Huo je naslednik šeste generacije ateljea „Jučeng hao", koji se nalazi u opštini Jangliućing. Sa četiri godine je od oca počeo da uči veštinu stvaranja slika rezanjem u drvetu. Potom je ovladao sa više veština stvaranja slika ''jangliućing, kao što su: crtanje, duborez, otiskivanje, slikanje i kaširanje. On je rekao da je od detinjstva stalno okružen novogodišnjim slikama. O tome je naveo:
Moja porodica se bavi stvaranjem slika ''jangliućing'', ali ranije nisam shvatao da je ovo narodna umetnost. U početku sam imitirao roditelje šta rade, pa sam tako počeo da učim. Tokom Kulturne revolucije, veština pravljenja novogodišnjih slika ''jangliućing'' se gotovo sasvim izgubila. Tek 1980. godine je započela obnova ove umetnosti. Tada sam našao nekoliko alatki za duborez I počeo ponovo da radim, kako bih ovu vrstu umetnosti spasio od zaborava.
Novogodišnje slike predstavljaju specifičnu formu narodnog slikarstva u Kini. Njihovi motivi su legende i poznate ličnosti, a kao ukrasi se pojavljuju cveće i ptice koje simbolišu sreću. Najčećšća tema novogodišnjih slika ''jangliućing'' je dete koje u krilu drži veliku zlatnu ribu, što simbolizuje "život svake godine u izobilju". Slike ''jangliućing'' se najpre obrade alatom za drvorez, a onda se nanose slojevi boje, što je nasleđeno od drevnih slikara. Proces pravljenja slika nije jednostavan: najpre se slike izdube alatom za drvorez, potom se nanose slojevi boje dva do tri puta, a potom se slika vodenim bojama. Slike koje se prave na taj način dobijaju specifian stil narodne umetnosti.
Novogodišnje slike ''jangliućing'' su nastale pre više od 300 godina u dinanstiji Ming. Ova vrsta narodne umetnosti je dostigla vrhunac pre stotinak godina u duinastiji Ćing. U tom periodu u gradiću Jangliućing bilo je više od tri hiljade zanatlija, a skoro svaka porodica se bavila pravljanjem novogodišnjih slika. Ova veština se skoro izgubila pre osnivanja nove Kine. Sve do 80-tih godina prošlog veka, gospodin Huo Ćinjou je svojim kolekcijama održao izložbu novogodišnjih slika u dvorištu svoje kuće. U vreme Prolećnog praznika izložbu je posvećivalo mnogo posetilaca, što je obradovalo gospodina Huoa, smatrajući da je ovom izložbom ne samo nasledio veštinu svojih predaka, već je I doprineo razvoju narodne umetnosti.
Putem izložbe i promocije, drevne slike ''jangliućing'' postepeno su se pojavile na tržištu, ali u jakoj konkurenciji nije sve teklo bez problema. Primera radi, pojedine zanatlije nisu radile po tradicionalnim metodama, nego koristili određenu vrstu štamparske tehnike, pa se izgubio šarm novogodišnjih slika. Gospodin Huo Ćinjou je kritikovao ovakve postupke. O tome je naveo:
Novogodišnje slike izrađene kao drvorez odslikavaju kinesku tradiciju i prepoznatljive sup o tome I u zemlji i u svetu. Mi se bavimo narodnom umetnošću. Za pravljanje duboreza postoje tri nivoa linija. Prvi nivo linija je za lice i ruke, mora da bude prefinjena. Drugi nivo linije se koristi za nabore odeće koji dočarava pokret, a treći nivo se koristi za pozadinu slike, koja daje slojevit izgled.
Gospodin Huo strogo kontroliše proces pravljenja novogodišnjih slika tradicionalnim metodama. Na svakoj njegovoj slici nalazi se njegovo ime, a odlučno se protivi prodaji nekvalitetnih proizvoda. O tome je njegov sin Huo Šulin rekao:
Moj otac je uveo stroge zahteve za kvalitet slika, smatrajući da bi loš kvalitet proizvoda srušio ovaj brend. Jednom sam slikao po narudžbini više od 20 novogodišnjih slika koje su nosile naziv " Da svake godine živimo u izobilju". Zbog užurbanosti, nisam imao dovoljno vremena da crtam ivice usna I odmah sam počeo da radim sledeću fazu. Međutim, kada je to primetio moj otac, morao sam sve da počnem iz početka.
Gospodin Huo je tokom ovih godina sakupio više od 400 doboreza, novogodišnjih slika. U Tianđinu je osnovao jedini porodični atelje u kojem su izloženi njegovi omiljeni duborezi, drevne slike I njegova dela. Njegov atelje, i bez reklame i promocije, posećuje mnogo posetilaca.
Po preporuci svog prijatelja, gospodin Huang iz provincije Hejlongđang, je namenski došao u Tianđin i obišao atelje Huo Ćinjoua. On je rekao:
Mnoge vrste narodne umetnosti u Kini se sada nalaze u ključnom periodu. Mnoge tradicionalne veštine bi se izgubile, da nema naslednika da ih čuvaju I razvijaju. Gospodin Huo ulaže svoje napore nasleđivanje kulture I narodne umetnosti kineske nacije I zaslužuje poštovanje.
On ima želju da se prilikom pravljenja ove vrste novogodišnjih slika ponovo koriste mineralne I biljne boje, jer prirodna boja opstaje i do stotinak godina.
