Iako je u penziji, Sju Meidženg još uvek rado nosi radno odelo i uvek se toplo pozdravlja sa poznanicima. Za sebe kaže da je do penzije bila „zvezda među veslačicama", zbog sigurne vožnje brodom i lepih pesama koje je pevala turistima. Pored toga, Sju odlično poznaje reku, svaki most, svaki kamen u ovom kraju. Kad god dolaze turisti, uglavnom ih upućuju na Sju Meidženg. Tako su se njenim čamcem vozili bivši sigapurski premijer Li Guangjo, tajlandska priceza Šilintong, bivša kineska vicepremijerka Vu Ji, šef specijalne administradivne zone Honkong, Zen Jinčuang i mnogi drugi iz javnog života. O tome je Sju rekla:

Bivši premijer Singapura Li Guanjo se tri puta vozio mojim čamcem. On je mršav, visok, sed, blage naravi. Predsednik specijalne administrativne zone Honkonga Zen Jinčuang je dolazio 2005. godine, tajlandska princeza 2007. godine, a 2004. godine je tadašnja kineska vicepremijerka Vu Ji, tokom posete našem selu, rekla da je ovo prelepo mesto. Rekla sam joj da je sve to nasleđe iz prošlosti. U našem selu postoje četiri reke i osam sokaka .

Selo Džong Džuang svojim prirodnim lepotama privlači mnogo kineskih i turista iz inostranstva, a našlo se i na UNESKO-ovoj listi kanditata za nosioce svetske kulturne baštine. Selo Džong Džuang je nagrađeno nagradom Organizacije za poboljšanje životne sredine iz Dubaija, nagradu američke vlade i druge nagrade. U poslednje vreme svake godine ovo selo posećuje oko tri miliona turista, a svakoga dana desetak hiljada posetilaca iz raznih krajeva Kine i sveta dođe u Džong Džuang.

Uporedo sa dolaskom većeg broja inostranih gostiju, Sju Meidžong, koja je ranije govorila samo na svom dijalektu i jedva umela da izgovori nekoliko reči na književnom kineskom jeziku, danas ume da se sa strancima pozdravi na japanskom i engleskom jeziku.

Sada umem da se na japanskom i engleskom pozdravim sa stranim posetiocima. Zdravo, dobrodošli dragi gosti, dobro jutro, dobar dan, dobro veče, hvala, do viđenja, sve te reči umem da kažem na engleskom jeziku.

Sju Meidženg je tokom više od 20 godina radeći kao veslačica od posetilaca dobila mnogo pisama i fotografija, koje kao najveće blago čuva u jednoj kutiji. Novinar je uzeo jedno pismo, koje su poslale dve studentkinje Politehničkog univerziteta provincije Điangsu:

Draga bako Sju, pišući ove redove ponovo se prisećamo trenutaka koje smo provele sa vama. Ne samo što smo uživale u lepotama sela Džong Džuang, nego i u gostoprimstvu, iskrenosti i skromnosti stanovnika Vašeg sela. Šaljemo Vam naše zajedničke fotografije, za uspomenu i dugo sećanje ....

Sju kaže da je na nju najdublji utisak ostavila poseta poznatog kineskog slikara, sada već pokojnog, Čeng Jifeja, koji je rođen baš u ovom selu. Njegovo remek-delo, slika „ Sećanje na rodni kraj" proslavila ga je 1984. godine. On je svojevrsnim umetničkim pogledom otkrio pravu vrednost ovog sela i pokazao svetu taj biser na vodi. Umetnik je preminuo 10. aprila 2005. godine, a nakon njegove smrti pored jednog mosta na reci podignut mu je spomenik. Nedaleko od mosta nalazi se „Spomen dom Čeng Jifeja „ u kome stoji njegova bronzana statua i u kojem su izložene kopije njegovih slika posvećenih zavičaju. Sju Meidženg o ovom poznatom slikaru kaže :

Poslednji put je Čeng Jifei na mom čamcu bio 12. februara 2005.godine, a do tada je često slikao na čamcu, koji sam ja veslala. Jednog dana padao je sitan sneg, ja sam veslala od pet sati ujutro, a on je slikao dva i po sata, sve do svitanja.

Veslačica ovog sela pamti Čeng Jifeja, a u njegovom delu se vidi i lik u tradicionalnoj seljačkoj košuji od plavog platna sa belim cvećem. Zahvaljujući tim zdravim ženama, veslačicama lepog stasa, selo Džong Džuang postaje sve lepše, a one sa svojim osmesima postaju glavni junaci u savremenoj turističkoj priči ovog sela u istočnom delu Kine.