INTERVJU: Ivica Dačić, premijer Srbije

razgovarao: Džao Peng

priredio: Radosav Berbatović

- Pozvao sam kineskog premijera da donese odluku da ovogodišnji sastanak premijera Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope bude u Beogradu do kraja godine i da tom prilikom kineski premijer svečano pusti u saobraćaj „Kineski most", istakao je u razgovoru za Kineski međunarodni radio premijer Srbije Ivica Dačić. Premijer Srbije u intervju otkriva dokle se stiglo u pregovorima sa kineskim partnerima o izgradnji brze pruge kroz Srbiju, o značaju kineskih investicija u Srbiji i o predstojećim izborima

Vlada na čijem ste čelu na dužnosti je godinu i po dana, šta bi ste izdvojili kao najvažnije učinjeno za to vreme?

- Mislim da je najveće dostignuće ove Vlade otvaranje pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, imajući u vidu da će Srbija za pet do šest godina biti spremna za članstvo u EU, to je događaj, koji će odrediti put Srbije u narednim decenijama. Došlo je do napretka u dijalogu sa Prištinom, u normalizaciji odnosa. Postignuti su odlični rezultati u borbi protiv kriminala i korupcije, a važno je napomenuti i da je slika Srbije u svetu promenjena, da imamo mnogo pozitivniji odnos međunarodne zajednice prema Srbiji nego što je bio do sada.

Vlada se, ipak, nije održala do kraja mandata. Izbori će biti za manje od dve nedelje. Lično ste bili protiv raspisivanja izbora. Koje su pozitivne a koje su negativne posledice održavanja izbora u ovom trenutku?

- Parlament nije raspušten zbog loših rezultata, već zato što je Srpska napredna stranka smatrala da treba da dođe do novog legitimiteta za reforme i ono što će se dogoditi u naredne četiri godine. Nakon izbora Vlada će biti formirana na osnovu trenutnog raspoloženja građana, što će svakako dovesti do većeg legitimiteta i Vlada će na taj način moći da preduzme smelije i hrabrije korake.

Koje investicije smatrate najvažnijim u proteklih godinu i po dana i da li verujete da će i naredna Vlada nastaviti sa projektima sa kojima je ova Vlada otpočela?

- Svakako su ti projekti veoma važni za Srbiju. Prvenstveno mislim na Južni tok, gasovod koji na putu kroz Srbiju vredi dve milijarde evra. Reč je i o nekoliko projekata iz energetike, jedan od njih radi se uz pomoć kineskog kredita- to je projekat revitalizacije i izgradnje novog bloka termoelektrane „Kostolac". Tu su i infrastrukturni projekti, završetak koridora, izgradnja „Kineskog mosta" u Beogradu, a započeti su i razgovori o investicijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Već ste pomenuli neke od kineskih investicija, most, TE „Kostolac", a u planu je i izgradnja kanala Morava –Vardar. Po vašem mišljenju, koliki je značaj kineskih ulaganja u Srbiju?

- Odnosi sa Kinom za nas su od izuzetnog značaja, imamo i potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu, naše zemlje su prijateljske zemlje. Nedavno smo imali sastanak i u Bukureštu sa kineskim premijerom. Osim pomenutih, postoji još nekoliko značajnih projekata. Prvenstveno projekat o kome smo kineski, mađarski premijer i ja razgovarali, a to je rekonstrukcija i izgradnja novog koloseka železničke pruge od Budimpešte prema Srbiji, koja bi omogućila i velike brzine vozova u Srbiji. Postoji i projekat o izgradnji jednog dela puta na Koridoru 11.

Samit premijera u Bukureštu, koji ste pomenuli, održan je pre ti meseca. Kako teče realizacija postignutih dogovora?

- Upravo u narednih 10-ak dana će biti održana kosultativna sednica tih timova, koji bi trebalo da prate realizaciju određenih projekata, a 11. marta će u Pekingu biti održana radna sednica zajedničke grupe, koja je posvećena izgradnji pruge Budimpešta – Beograd.

Osim projekata u infrastrukturi i energetici, u kojim još oblastima Kina i Srbija mogu da sarađuju?

- Sigurno su energetika i infrastruktura oblasti u kojima su Srbiji najviše potrebna ulaganja. Tu je isto tako i poljoprivreda. Kineski premijer je rekao da Kina može da uveze gotovo sve što Srbija proizvede, i bilo je nekih razgovora na tu temu. Tu su i informacione tehnologije, telekomunikacije, automobilska industrija i druge. Mi i želimo da što više kineskih kompanija posluje u našoj zemlji.

U toku je godišnje zasedanje Svekineskog narodnog kongresa. Na Kongresu se, između ostalog odlučuje i o državnom budžetu za ovu godinu i budućim investicijama u zemlji i inostranstvu. Na koji način zasedanje Kongresa može uticati na Srbiju? - To je veoma važno pitanje, pošto je Kina do sada izdvojila 10 milijardi dolara za investicije u centralnu i istočnu Evropu. A video sam i zainteresovanost kod kineskog premijera da te investicije budu i veće. To je dobar način da Kina bude prisutna u Evropi, imajući u vidu da je Srbija neki vid mosta između Kine i Evrope.

Bez obzira na sve bolju saradnju Kine i Srbije, Srbija više od godinu dana nema ambasadora u NR Kini. Zašto?

- To je pitanje kadrovske politike i Ministarstva inostranih poslova. Sigurno da Kina predstavlja naš politički prioritet, zato i mislim da u što skorijem periodu to pitanje treba rešiti. Nije Kina jedina zemlja gde nemamo ambasadora. Nemamo ambasadora ni u Sjedinjenim Državama, kao ni u drugim zemljama. Smatram da će to nova Vlada već na početku mandata rešiti.

Pre mesec dana Srbija je dobila datum za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Koji su dalji postupci Srbije na putu u Evropsku zajednicu?

- Pregovori su u toku. Trajaće nekoliko godina. Postoji bilateralni skrining sa EU, koji će trajati još godinu i po dana. Nakon toga će uslediti usklađivanje zakonodavstva i administrativnih kapaciteta. Očekujemo da Srbija bude, u administrativnom smislu, spremna za članstvo u EU. Siguran sam da će Srbija biti prvi sledeći novi član Evropske unije.

Šta bi članstvo Srbije u EU značilo Kini i odnosima dve zemlje?

- Mi želimo da budemo član EU, ali istovremeno želimo dobre odnose i sa Kinom i sa Rusijom i sa Sjedinjenim Državama. Kina i Rusija su naši tradicionalni prijatelji i članstvo Srbije može biti samo pozitivna činjenica u međusobnim odnosima. Uostalom, Evropska unija je i jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Kine.

Tokom vašeg mandata potpisan je Briselski sporazum i organizovana Zajednica srpskih opština na Kosmetu. Koja je dalja strategija Srbije na Kosmetu?

- Suština Briselskog sporazuma je formiranje Zajednice srpskih opština. Ona treba da usledi sada, posle lokalnih izbora i na tome se bazira ceo naš pristup, odnosno da Srbi na Kosovu po prvi put imaju svoje legitimne i legalne organe vlasti, koje priznaje i Beograd i Priština, i Brisel i Vašington, koje priznaju i Ujedinjene nacije, što znači i Moskva i Peking. To je veliki korak napred u normalizaciji odnosa, ali to ne znači promenu našeg stava kada je reč o nezavisnosti Kosova, jer mi smatramo da pitanje statusa tek treba da se reši i da mi ne možemo da prihvatimo jednostranu nezavisnost Kosova.

Još jedno pitanje za kraj razgovora. Kandidat ste za Nobelovu nagradu za mir. Koliko vam ta kandidatura znači?

- Kada smo imali dijalog u Briselu nisam imao to na umu. Briselski sporazum je svakako značajan za stabilnost regiona, ali i za napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji. Za mene je sigurno velika čast što sam kandidat za Nobelovu nagradu, imajući u vidu da je to, posle dužeg niza godina, jedna lepa vest iz međunarodne zajednice, kad je reč o Srbiji. U svakom slučaju ja to nisam radio zbog Nobelove nagrade, ja sam to radio zbog Srbije.