Kineska vlada objavila je da je za komercijalne letove otvorila najviši aerodrom na svetu, piše portal Business.hr, a prenose agencije i portal B-92.

Reè je o aerodromu Daoèeng Jading koji se nalazi u jednoj autonomnoj oblasti centralne kineske pokrajine Seèuan, tik uz granicu s Tibetom.

Radi se o planinskom podruèju, koje je od velikog strateškog znaèaja jer se tu nalazi istorijski prilaz iz centralne Kine prema Tibetu. Zato je poslednjih godina Kina ulagala dosta finansijskih sredstava u to podruèje, odluèivši, izmeðu ostalog, da izgradi aerodrom 4.411 metara nadmorkse visine, upravo da bi olakšala saobraæaj prema Tibetu.

Do sada postojeæim saobraæajnicama se od Daoèenga do Èengdua, glavnog grada Seèuana, putovalo dva dana, a sada se avionom ta razdaljina prelazi za 65 minuta.

Aerodrom je ne samo rekorder po visini na kojoj se nalazi, nego je istovremeno i drugi na listi aerodroma s najdužom pistom iza njujorškog aerodroma Džon Kenedi.

Na toj visini, naime, vazduh je jako rijedak, pa avionima treba mnogo više vremena da se zaustave kada njihovi motori rade unazad nakon sletanja na pistu. Pista je zato dugaèka èak 4.200 metara.

Slika Tibeta menja se brzinom brzog voza

Aerodrom je deo ogromnog projekta kineske vlade kojim se predviða povezivanje nekada potpuno izolovanog Tibeta sa okolnim kineskim pokrajinama.

Svojevremeno u tom delu Kine uopšte nisu postojale prikladne saobraæajnice. Do Lase na Tibetu moglo se stiæi samo nesigurnim avionskim letovima, do tamošnjeg malog aerodroma.

No, kako je Kina u poslednje vreme ekonomski ojaèala, u Pekingu je stvoren plan da se – nezavisno od toga koliko æe to koštati – unaprede saobraæajne veze i da se unapredi sveukupna ekonomija Tibeta, a posebno razmena dobara s drugim delovima Kine, te da se razvije turizam.

Poèelo se s izgradnjom puteva na strateškim pravcima, ali to nije bilo dovoljno za bitno unapreðenje sveukupnog saobraæaja buduæi da je Tibet ogroman, pa je i s najboljim putevima teško savladavati tamošnje daljine.

Zato je prvo skovan ambiciozan plan povezivanja Lase s drugim delovima Kine superbrzom železnicom. U julu 2002. godine Kina je zvanièno poèela izgradnju tog velikog ekonomskog projekta, za koji se znalo da æe - kada bude završen - imati ne samo ekonomsko nego i ogromno politièko znaèenje, pa je stoga izazivao i neke kontroverze.

Tada je poèela izgradnja te 1.118 kilometara duge železnièke pruge, koja danas povezuje grad Golmud u kineskoj provinciji Ćinghai sa glavnim gradom Tibeta Lasom.

Bila je to prva železnièka pruga koja je Tibet povezala sa drugim delovima Kine. Bilo je predviðeno da æe projekt koštati 2,5 milijardi dolara, a najavljeno je da bi izgradnja trebalo da bude završena do 2007. godine.

Bila je reè o tehnièki izuzetno teškom projektu, jer je bilo predviðeno da æe najveæi deo železnièke pruge prolaziti trasom koja se nalazi na visini od preko 4.000 metara, pa æe to biti i najviša železnièka pruga ovog znaèaja na svetu. Na jednom mestu vozovi se penju i na preko 5.000 metara.

Pruga se gradila na geološki teškom smrznutom terenu, u podruèju poznatom po brojnim potresima, odronima, te drugim prirodnim pojavama koje æe pretiti pruzi. Najveæi deo pruge prolazi kroz nenaseljeno, ekološki vrlo osetljivo podruèje, a delovi pruge gradili su se u podruèjima razreðenog vazduha, što je izazivalo teškoæe radnicima.

Zbog tog razreðenog vazduha i lokomotive i vagoni vozova koji tamo prolaze posebne su konstrukcije, pa je èak predviðeno posebno snabdevanje kiseonikom za svakog pojedinaènog putnika.

Uprkos svim teškoæama pruga je bila završena èak i pre nego što je bilo predviðeno, pa ju je ondašnji predsednik Hu Ðintao pustio u saobraæaj 1. jula 2006. godine.

Pruga je, meðutim, koštala znatno više nego što je bilo predviðeno - èak 3,7 milijardi dolara - ali po tvrdnjama kineskih vlasti njena izgradnja se u potpunosti isplatila, jer ta pruga veæ uveliko menja stanje u Tibetu. Veæ je najavljeno da æe se graditi nove deonice unutar Tibeta, a predviðena je i veza prema jugu do Nepala i Indije kroz Himalaje.

Mreža aerodroma

No, kineske vlasti su uz ovu železnicu ušle u još jedan veliki projekat, a to je bila izgradnja cele mreže aerodroma u raznim delovima Tibeta, te u pokrajinama koje se granièe s Tibetom.

Plan izgradnje mreže aerodroma bio je objavljen 2007. godine. Prema tom planu bilo je najavljeno da æe Kina u narednih nekoliko godina u Tibet uložiti 10 milijardi evra, što je za 40 odsto više nego što je potrošila u proteklih 10 godina.

Najveæi deo tog novca trebalo bi da bude utrošen za unapreðenje infrastrukture, ali je reèeno da æe deo novca iæi i za druge projekte. Važna stvar u tom planu bila je i izgradnja pomenutog modernog najvišeg aerodroma na svetu. Ukupno je bilo najavljeno 180 novih projekata, ali i nastavljanje nekih postojeæih.