Pripremili：Branko Žujović, Šang Čao
Državni savet Kine, sredinom avgusta, odobrio je formiranje zone slobodne trgovine u Šangaju, na površini od 28 kvadratnih kilometara, koja će služiti kao svojevrsna laboratorija za reformu finansijskih usluga.
Cilj probnog projekta je pokušaj da se od Šangaja napravi možda i najveći finsnsijski centar, poput Hong Konga, na logističkom planu, ali i na polju prekomorske trgovine. Kina na ovaj način, putem legalnih garancija i poreskih olakšica, privlači multinacionalne kompanije koje se do sada nisu usuđivale da otvore predstavništva.
Nova zona, čiji je centar smešten u blizini luke Jangšan, trebalo bi da postane glavni zamajac internacionalizacije juana.
"Ova zona označava novu krucijalnu fazu u pogledu nametanja strategije dobrovoljnog ekonomskog otvaranja", preneo je državni list Čajna Dejli.
Ovakav projekat je od prioritetnog značaja za kineskovođstvo, koje želi da testira reforme u ekonomskoj metropoli, kako bi one, ukoliko se pokažu uspešnim, bile šire primenjivane.
Šangajska slobodna trgovinska zona pokazaće nove načine upravljanja, unapređenje funkcija vlade, olakšavanje trgovine i investicija, produbljivanje reformi i biće novi korak u ekonomskom otvaranju zemlje.
"Potpuno slobodan protok kapitala, predstavlja revolucionaran potez. Kineski finansijski sistem nije spreman za opštu reformu. Potrebna je probna zona, kako bi rizici u slučaju neuspeha bili ograničeni", objašnjavaju stručnjaci.
Ipak, otvaranje slobodne zone trgovine u Šangaju ne treba posmatrati isključivo u okviru reformi finansijskog sektora u Kini. Zona ima širi ekonomski, pa i politički značaj.
Kina je više puta do sada isticala nameru da juan postane svetska valuta, pa nova zona slobodne trgovine u Šangaju svakako jeste značajan korak u tom pravcu.
Osim toga, Kina je preuzela snažnu aktivnost na planu saradnje sa državama jugoistočne Azije. Videlo se to jasno nakon nedavnog skupa „China – ASEAN Expo" u Naningu.
Podsetimo da je 2010. godine otvorena najveća zona slobodne trgovine na svetu – Zona Kine i ASEAN-a. Ona je u tom trenutku obuhvatila populaciju od 1,9 milijardi ljudi, sa godišnjim BDP od šest biliona američkih dolara i godišnjom trgovinom od četiri I po biliona dolara.
Analitičari ukazuju da je Kinesko-ASEAN-ska zona slobodne trgovine prva medjunarodna ekonomska integracija u kojoj učestvuje Kina, a takođe prva zona slobodne trgovine ASEAN-a kao celine. Kao najveća zona slobodne trgovine zemalja u razvoju , ona će imati značajan uticaj na svetsku privredu i politiku u prvoj polovini 21. veka.
Iako su neka od tržišta na jugoistoku Azije uzdrmana globalnom nestabilnošću, produbljenje finansijske saradnje Kine i Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN) moglo bi da postane oslonac ekonomskog rasta i finansijske stabilnosti, smatraju ekonomski eksperti koji su učestvovakli na ovom skupu.
Špekulacije o novom talasu krize pojavile su se posle avgusta, sa odlivom kapitala i potresima na berzama, posebno u Indoneziji, sve u iščekivanju kraja kvantitativnog monetarnog popuštanja u SAD.
Kineki premijer, Li Kećiang, istakao je da Kina i zemlje jugoistočne Azije mogu da se nose sa raznim teškoćama i izazovima, ali da udruživanjem i međusobnim pomaganjem mogu da obezbede stabilan rast i finansijsku stabilnost u regionu.
On je potom u Dalijanu pozvao globalnu zajednicu da zadrži poverenje u sposobnost zemalja u razvoju da se izbore sa tekućim izazovima.
Neke od zemalja u razvoju pod uticajem su očekivanja da bi velike razvijene zemlje mogle da se povuku iz procesa kvantitativnog popuštanja monetarne politike, rekao je kineski premijer.
U svakom slučaju, naveo je on, ekonomije u razvoju još uvek imaju stabilan opšti ekonomski razvoj, realizuju mehanizam fleksibilnog deviznog kursa i uvećavaju devizne rezerve.
Li je upozorio da bi regionalna nestabilnost mogla da oteža ekonomski oporavak. Ustanovljenje slobodne zone trgovine u šangaju jedna je od mera i za pospešivanje kineskog ekonomskog rasta.
Osim toga, Šangaj je finansijski i indistrijski centar koji gravitira zemljama jugoistočne Azije i regionu Tihog okeana. Smatra se da će ova područja u narednim godinama i decenijama u značajnoj meri obezbeđivati svetski ekonomski rast.
Koliko je Kian zainteresovana za produbljivanje ekonomske saradnje sa zemljama jugoistočne Azije, vidi se I po pozivu kompanijama iz Asocijacije zemalja jugo-istočne Azije (ASEAN) da se uključe u razvoj Baidu navigacionog sistema.
Žan Čengći, direktor Biroa za satelitsku navigaciju Kine rekao je tokom Foruma Kina-ASEAN da bi uključivanje više zemalja ASEAN-a u razvoj Beidoua, taj informacioni sistem bio poboljšan, pa bi istovremeno od njega imale korist zemlje regiona, a imao bi i veći ugled u svetu.
„Beidu je relativno nov navigacioni sistem u odnosu na Svetski sistem za pozicioniranje (GPS), zato mu je i potrebna veća promocija", rekao je Žan na forumu održanom u Naningu.
Kina je prošle godine lansirala automatski sistem za navigaciju, koji pokriva Tajland, a planirano je da se u taj sistem ove godine uključe Indonezija i Malezija.
Beidu sistem, po izjavama kineskih zvaničnika, može se koristiti za vremensku prognozu, predviđanje elementarnih nepogoda, ali i u svrhu zaštite javne bezbednosti.
Prema predviđanjima kineskih institucija Beidou će do 2020. Držati 70 do 80 odsto kineskog tržišta navigacionih sistema i njegova vrednost iznosiće 350-400 milijardi juana(57-65 milijardi američkih dolara).
Trenutno u svetu postoje četiri satelitska sistema za navigaciju – američki GPS, kineski Beidou, evropski Galileo i ruski Glonas.
Osim toga, smatra se da će zona slobodne trgovine u Šangaju, koja će biti ustanovljena ovog meseca, podići će ekonomske reforme u Kini na novi nivo, a ne samo finansijske. Poslovni ljudi očekuju da će registrovanim kompanijama u toj zoni biti omogućeno da slobodno trguju, koristeći u transakcijama juan.
Žu Min, zamenik generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda, tokom letnjeg poslovnog foruma u Davosu naglasio je značaj reformi u oblasti kamatnih stopa.
TONSKA IZJAVA:
„Presudno je formiranje mehanizma kamatnih stopa. One nisu referentna kamatna stopa koju određuje centralna banka, jer prolaze kroz procese tržišno vođenih kratkoročnih kamatnih stopa, pa zatim dugoročnih. Tek nakon toga, one mogu da vode ili upućuju na racionalna očekivanja kompanija i privatnih investitora. Bez oformljenog mehanizma, njihove reforme nisu moguće. Treba da uspostavimo sistem osiguranja depozita, kako bismo zaštitili štediše", izjavio je Žu Min.
Mediji izveštavaju da su se banke HSBC, „Standard Charted" i Banka istočne Azije prijavile za rad u zoni, a vlada traži strane banke, koje bi tamo bile prisutne i obavljale usluge u 19 sektora.
Kada su Srbija I Balkan u pitanju, vredi podsetiti da su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i srpski zvaničnici iz njegove pratnje prošlog meseca posetili upravo Šangaj.
Šangaj je bio poslednja stanica Nikolićeve turneje po Kini, tokom koje je u Pekingu razgovarao sa državnim vrhom, a u Hangdžou sa kineskim biznismenima.
Domaćin u Šangaju bio mu je zamenik gradonačelnika Tu Guangšao, kojem je posebno ukazao na prednosti veza Srbije sa Evropom i sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa mnogim zemljama.
"Srbija je u centru Evrope, za nas je svaki njen glavni grad na udaljenosti od oko dva sata leta. Imamo povoljne trgovinske sporazume sa mnogim zemljama - sa nekim sa kojima ima i Kina, ali i sa nekima sa kojima Kina nema. To su velika tržišta", rekao je predsednik Nikolić.
Zamenik gradonačelnika Tu je istakao da je Šangaj zainteresovan i spreman da da svoj doprinos u saradnji Srbije i Kine i dodao da gradske vlasti podstiču preduzetnike da investiraju u inostranstvu, pa i u Srbiji.
"Aktivno podstičemo preduzetnike da investiraju u mnogim zemljama. Između Srbije i Kine postoji komplementarnost za buduću saradnju. Srbija ima bogate resurse i lokacijsku prednost, tako da su perspektive za saradnju dobre", poručio je Tu.
Podsetivši da su do sada kineska ulaganja bila ulaganja državnih kineskih firmi u državne firme u Srbiji, Nikolić je dodao da je sad cilj da se ohrabre i privatne kompanije i to ne samo da grade infarstrukturne objekte, već i privredne.
