Južni kineski krajevi traže centralno grejanje u Zimi

Od treće dekade novembra 2012. Godine, na kineskoj teritoriji je došlo do 7 hladnih vazdušnih talasa velike mere, čime je cela zemlja izložena najhladnijom zimom u toku proteklih 28 godina. A u južnim kineskim krajevima desilo se najviše ledenih kiša i snega nevidjenih u istoriji. Da li u južnim kineskim krajevima uvede centralno grejanje, postalo je centar pažnje gradjana iz južnih gradova Kine.

U Kini, severni i južni deo se geografski deli po planini Ćin i reci Huai. U severnom delu od ove geografske granice, broj dana u kojima prosečna dnevna temperatura niža od 5 stepena celzijusa premašuje 90 godišnje, zato, ovi krajevi uživaju u centralno grejanje. A južni deo od planine Ćin i reke Huai nema grejanje u zimi.

Medjutim, u poslednjih godina, zbog otopljavanja globalnog vremena, povećano je isparavanje vodene pare, u evropskom i azijskom kontinentu povećana je količina snega, a u kineskim južnim krajevima povećan je broj vlažnih i ledenih dana u zimi, a želja naroda u južnim krajevima za centralnim grejanjem postaje sve jaka. Poslednjih godina, Kineski parlamentarci su na raznim sastancima više puta predložili da uvede centralno grejanje u južnim krajevima. A protivnici ovakvog predloga smatraju da u južnim kineskim krajevima mali je broj hladnih dana, vazduh je vlažan, struktura stanova ne čuva dobro toplotu, sve to će dovesti do velike potrošnje energije sa niskim efektom. Zatim, geografski teren u južnim krajevima je složen, gradjani žive u disperziji, i to ne odgovara sistemu centralnog grejanja u velikom obimu.

Zimus, nekoliko ledenih vazdušnih talasa ponovo je podiglo zahtev Južnjaka za uvodjenjem centralnog grejanja. Anketa kineske novinske agencije Sinhua pokazuje da 70 odsto korisnika interneta smatraju da davanje centralnog grejanja po geografiji nije rigorozno, niti ni humano. Oni apeluju da se najmanje uvede centralno grejanje u školama. Neki predlažu da se u južnim krajevima dava grejanje čistom energijom, digitalno se kontroliše temperatura i plaćaju se troškovi po porodicama.

Službenik za informisanje iz veb sajta kineske energije, Han Sjaoping, rekao je da su grejanje i centralno grejanje u velikom obimu dve koncepcije. Han Siaoping je predložio da u rešavanju pitanja grejanja u južnim krajevima Kine može se koristiti obnovljiva energija, poboljšati strukturu stanova, i davati od vlade subvenciju. Nema potrebe da se kopira način davanja grejanja u severnom delu Kine.

Uporedo sa razvojem kineske privrede i promene globalne klime, zahtev za grejanjem u zimi u južnim krajevima biće sve jači, i diskusija oko ovog pitanja biće sve žešća. Gradjani očekuju od odgovarajuće kineske ustanove da će izneti dobar projekat za grejanje u južnim kineskim krajevima.

 Japan povećao budžet za odbranu posle 11 godina

Prema saopštenju, japanska vlada je ovih dana donela odluku o povećanju budžeta za odbranu u 2013. Godini. To je prvo povećanje ove budžete posle 11 godina. Pored toga, Abeova vlada je još odlučila da će renovirati „Program odbrambenog plana" i „Srednjoročni odbrambeni plan ". Japanski mediji pokazuju da pojačanje odbrambene politike Abeove vlade ima za cilj suzbijanje Kine.

Kako se saznaje, japanski odbrambeni budžet u 2013. Godini biće povećan za 1.3 odsto u odnosu na 2012. Godinu, dostigavši 4774 milijardi jena ( oko 49 milijardi američkih dolara).

U članku japanske Kiodo Novosti se kaže da će Abeova vlada povećati broj vojnika samoodbrambenog odreda i naoružanje radi suprotstavljanja Kini u pitanju ostrva Diaoju. U vesti „Mainiči Daily News" se kaže da će japanska vlada povećati odbrambeni budžet, zato što je Abe obećao da će uzeti još tvrđi stav u sporu sa Kinom oko ostrva Diaoju.

U saopštenju francuske agencije Frans Pres se ističe da je povećanje odbrambenog budžeta odrazilo sve više zabrinutosti japanske vlade za regionalnu bezbednost.

Južnokorejski list „Čosun Ilbo" smatra da će povećanje japanskog odbrambenog budžeta ne samo uticati na odnose izmedju Kine i SAD, već i na odnose Japana sa Južnom Korejom, što će izazvati vojnu zategnutost u Istočnoj Aziji.

Analitičari smatraju da je niz ponašanja i stava Abeove vlade u diplomatskom i odbrambenom pitanju jasno izrazio nameru za opkoljenje i suzbijanje Kine. A „Strateška diplomatija" koju je nedavno izneo Abe baš podudara politici „Luk slobode i prosperiteta" koju je postavio on u prošlom mandatu. „Luk slobode i prosperiteta" označava da jedna lučna linija povezuje jugoistočne, centralnoazijske, i centralno i istočnoevropske zemlje koje imaju istovetno gledište vrednosti sa Japanom. Ova politika je bila objašnjena kao „politika opkoljenja Kine".

Stručnjaci su istakli da radi poboljšanja odnosa sa susednim zemljama, Abe je u poslednje vreme sakrio svoju oštricu. S toga se lako videti da Abe kao predstavnik konzervativne stranke, ima svoju praktičnu stranu. Baš zbog toga, u diplomatskom pogledu, on će preduzeti špekulativnu i praktičnu strategiju prema Kini, to jest, neće dirati osetljivo pitanje, neće dalje eskalirati pitanje Diaoju i neće inicijativno postići kompromis sa Kinom, već će sredstvima „diplomatske okruženje" izvršiti pritisak na Kinu. A šta će biti Abeova buduća politika prema Kini, potrebno je dalje mirno čekanje.