Pripremila: Tatjana Soldat

U Dohi je juče počela konferencija UN o klimatskim promenama, na kojoj će biti raspravljano o budućnosti ''Protokola iz Kjota'' i načinu suočavanja sa klimatskim promenama nakon 2020. godine.

Glavna tema ovogodišnje klimatske konferencije u Dohi je završetak druge runde pregovora o ''Protokolu iz Kjota'' i realizacija sporazuma iz Kankuna i Durbana.

Naučni saradnik Instituta za klimatske promene na Kineskoj akademiji za međunarodne odnose, pri Pekinškom univerzitetu, profesor Džang Haibing je rekao da je glavni zadatak učesnika konferencije u Dohi prevazilaženje tri problema:

''Prvi problem se tiče ispunjavanja obaveza, jer razvijene zemlje loše ispunjavaju svoje obaveze predviđene ''Protokolom iz Kjota'', što se odražava na ispunjavanje ciljeva kontrole rasta temperature za dva stepena celzijusa. Drugi problem o kojem se već duže vreme raspravlja se odnosi na finansije, jer razvijene zemlje nedovoljno ispunjavaju svoje finansijske obaveze, a ta njihova pomoć je daleko ispod potreba zemalja u razvoju. Treći problem je ispunjavanje ciljeva u oblasti smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, čije rešenje treba da bude bazirano na Durbanskoj deklaraciji. Trenutno je realizacija plana o smanjenu gasova sa efektom staklene bašte u svakoj zemlji daleko ispod očekivanja. Mislim da je glavni zadatak ovogodišnje klimatske konferencije razmatranje mogućnosti smanjenja razlika između zacrtanih ciljeva i realne situacije.''

Od ukupno tri problema o kojima će se raspravljati na klimatskoj konferenciji UN u Dohi, dva se odnose na razvijene zemlje. Postoje znaci koji ukazuju da je politika razvijenih zemalja u pogledu klimatskih promena i zainteresovanost za ovaj problem mnogo slabija nego ranije. Upravo to je najveća prepreka konferencije u Dohi, a Džang Haibing smatra da je glavni razlog za to globalna ekonomska situacija.

Ima dosta razloga za to, na primer trenutna ekonomska situacija na svetu, koja otežava razvijenim zemljama da budu lideri i da povećaju napore za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Još jedan objektivni razlog je promena situacije na međunarodnoj sceni i uspon zemalja u razvoju, što izaziva zabrinutost razvijenih zemalja. Imajući u vidu sve te razloge, postaje jasno zašto razvijene zemlje ne žele da ispune svoje obaveze u pogledu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.''

Reforme u Kini u poslednjih 30. godina dovele su ovu zemlju na mesto druge ekonomske sile sveta. Na nedavno završenom 18. Kongresu KP Kine iznesen je plan o ekološki prihvatljivom razvoju Kine, o čemu je profesor Džang rekao:

''Verujem da će Kina i dalje nastaviti sa aktivnim učešćem na ovim pregovorima, jer je postizanje sporazuma na pergovorima o klimatskim promenama u skladu sa dugoročnom strategijom razvoja Kine. Na nedavno završenom 18. Kongresu KP Kine iznesen je plan o ekološki prihvatljivom razvoju. Ukoliko bude postignut efikasan sporazum na pregovorima o klimatskim promenama, to će koristiti realizaciji našeg plana. Bez obzira da li posmatramo iz ugla međunarodnih odnosa ili iz ugla interesa kineske države, Kina se iskreno nada napretku pregovora na kliamtskoj konferenciji.''