Pripremila: Tatjana Soldat

Danas je počela probna vožnja brze železničke pruge od Pekinga do Džengdžoua, a završetak ove etape simbolizuje skori završetak radova na izgradnji brze pruge od Pekinga do Guangdžoua. Stručnjaci smatraju da će izgradnja ove brze pruge biti završena do kraja ove godine, što će znatno olakšati putovanja stanovnicima područja kroz koja pruga prolazi i podstaći razvoj privrede u tim krajevima.

Ukupna dužina železničke pruge od Pekinga do Guangdžoua iznosi 2300 kilometara, a voz će se kretati brzinom od 300 km na čas. Ovaj putni pravac je samo jedan u mreži železničkog putničkog saobraćaja u Kini, koji spaja sever i jug zemlje. Ovom linijom brze železnice nije predviđen prevoz tereta, a putnici će umesto dosadašnjih 20 sati putovanja od Pekinga do Guangdžoua putovati samo osam sati.

Putnički voz od Pekinga do Guangdžoua će prolaziti kroz 28 gradova i šest kineskih provincija, obuhvatiće ekonomsku zonu Džongjuan i zonu u području Bohajskog mora, područje grada Vuhuan, ekonomsku zonu u oblasti delte Biserne reke i druga područja, čime je stvorena specifična ''ekonomska zona brze železnice''.

Poznati kineski stručnjak za brze železnice, akademik Kineske akademije za inženjering Vang Mengru je rekao:

''Ranije je BDP rastao zahvaljujući gradnji viskokospratnica i prodaji automobila, što je neefikasno, jer zahteva velika ulaganja. Izgradnjom saobraćajne mreže raste broj kontakata i aktivnosti između gradova i fabrika, a u svakom gradu se gradi i odgovarajuća infrastruktura. Područje koje ima razvijenu brzu železnicu doživljava ekonomski procvat. Primera radi, sa 600 milijardi juana godišnje se može izgraditi 3000 kilometara železničke pruge, za 1,5 odsto povećati BDP, podstaći razvoj više od 1000 fabrika i rešiti pitanje zapošljavanja za šest miliona radnika sa sela.''

Ne treba zanemariti činjenicu da ''Kineske brze železnice'' u mnogim delovima Kine posluju sa gubitkom, pa se postavlja pitanje da li će putnička linija Peking-Guangdžou poslovati bez gubitaka. Vang je o tome rekao:

''Pogrešno je govoriti o poslovanju sa gubicima, jer izgradnja pruga ne može predstavljati gubitak. U samom početku procesa izgradnje brze železnice, na primer prugu od Pekinga do Šangaja, gradili smo godinu dana, ali je promet putnika na tom putnom pravcu veliki. Povrat uloženih sredstava na godišnjem nivou iznosi 8 odsto, što znači da ćemo za 12 do 15 godina vratiti uložena sredstva.''

Cilj izgradnje brze železnice nije ekonomske prirode, rekao je Vang i dodao:

''Najvažnije je koliko je to korisno za društvo, jer je to jedini kriterijum kojim se meri kvalitet našeg rada. Neke železničke pruge ne donose ekonomsku korist, ali donose dobrobit stanovnciima tih krajeva i predstavljaju ostavšinu za buduće generacije. To je glavno, a ekonomska dobit je tek na trećem mestu.