Evropa je u velikoj finansijskoj krizi. Kako se Republika Srpska bori sa finansijskom krizom?

- Pad vrednosti evra, koji je nastao iz više razloga, doveo je do značajnog udara na ekonomiju čitave Bosne i Hercegovine i naravno Republike Srpske, koja naravno ne može biti izolovana od globalnih ekonomskih i finansijskih tokova. Imamo pad realne proizvodnje, prvenstveno zato što naša industrija, koja je bila okrenuta ka Evropi, sada gubi tržište, a nije nadoknadila to na drugim mjestima. Način na koji se mi borimo je da održimo fiskalni sistem stabilnim. Jasno nam je da samo velikim investicijama možemo da reagujemo na izazove globalne krize. Otvorili smo velike javne radove u izgradnji auto-puteva, nekoliko termo i hidro-elektrana, čija je ukupna vrijednost investicija oko dve milijarde evra. Važno je istaći da u dvije termo-elektrane, koje gradimo, isporučioci opreme su kineski proizvođači i naši investitori su sa njima već sklopili ugovore, što pokazuje da želimo da imamo korespodenciju i sa dalekim tržištima.

Prošlog meseca je u Kini osnovan Sekretarijat za saradnju Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. U kojim oblastima mislite da ćese saradnja Republike Srpske i NR Kine najbolje ostvarivati?

- Imamo velikih simpatija za NR Kinu i radujemo se napretku, koji je Kina ostvarila poslednjih godina. Svesni smo da će Kina biti značajan partner svima. Oblasti saradnje su prvenstveno energetika, kao i saradnja u oblasti reindustrijalizacije, koju želimo ovde da postignemo. Tu je i mogućnost izgradnje infrastrukture, a pre svega puteva i mostova. Ali i izgradnju sistema navodnjavanja, o čemu upravo pregovaramo sa kineskim kompanijama i jednom izraelskom kompanijom. Taj projekat bi rešio upravljanje vodama. Mnogo poslova je otvoreno, a naravno želimo saradnju i na nivou kulture i turizma, ali i u oblasti obrazovanja.

Da li mislite da osim u oblasti energitike i infrastrukture može ostvariti saradnja i u drugim oblastima, poput modernih tehnologija i elektronske industrije?

- Smatramo da je Kina napravila velike pomake u tim oblastima. S druge strane, Republika Srpska se nalazi na granici sa Evropskom unijom i smatramo da imamo atraktivan položaj, koji može privući investitore iz Kine i drugih zemalja, koje žele da plasiraju robu u EU.

Još jedan značajan projekat je Južni tok.

- „Južni tok" je jedna od najvećih evropskih investicija, i samim tim što je RS uključena u taj projekat je razlog za zadovoljstvo. Što se tiče drugih parametara, jasno je da će energetska stabilnost RS biti bitno popravljena. Dovođenje gasa na ovaj prostor omogućiće jeftiniju potrošnju za stanovništvo i za industriju, a poseban segment je izgradnja elektrana na gas, koje ćemo graditi zajedno sa ruskom partnerom. Postojaće i mogućnost da sadašnje elektrane i toplane koriste gas što je ekološki i ekonomski najisplativije.

Republika Srpska i Srbija su pokrenule projekat „Podrinje", koji će obuhvatiti 20 opština. Koliki je njegov značaj za obe zemlje?

- Mislim da je prekogranična saradnja vema važna. Videli smo da su ljudi, koji su imali odličnu saradnju ranije, bez ikakvih formalnih prepreka u komunikaciji, a pripadaju istom narodu, sada su suočeni s činjencom da granična linija između BiH i Srbije donosi niz problema za svakodnevni život ljudi na tom prostoru. I zato bi bilo logično da se razvije jedan projekat, koji će obuhvatiti sve opštine koje su u dodiru sa obe strane granice, kako bi se stvorili potencijali za razvoj novih odnosa, koji će vrtiti poverenje u ekonomske i sve druge interese koje ljudi na tom prostoru imaju. Projekat je naišao na podržku i jedne i druge strane i mislim da će biti veoma uspešan i izvodljiv projekat.