3.Kakvo je Vaše mišljenje o proteklih deset godina razvoja Kine, šta je obeležilo tu deceniju?

Ovo je, razumljivo, nezaobilazno pitanje u svim intervjuima o Kini i na njega sam koliko puta odgovorio. No, jasno, uvek samo parcijalno, imajući u vidu šta je sve Kina učinila u ovom periodu. Teško je navesti sve uspehe, ali krenimo od krupnih tema, npr. Od toga da je postala druga ekonomija sveta, da je dalje otišla u osvajanje kosmosa sa preciznim i ambicioznim planom o novim akcijama, da je postala lider u brojnosti brzih pruga, da je izgradila svoj prvi nosač aviona i krenula ka dubljim morima, do toga da je izbila u prvi plan kao sportska, turistička i internet sila. U Kini su istovremeno postala dominantna nova pitanja, npr. Zaštita čovekove okoline i druga koja u prvi plan ističu potrebu poboljsanja ukupnog kvaliteta života. Sve ove, kao i druge ogromne promene, neminovno su donosile promene i u ljudskim glavama, koje su najteže i najsporije svuda u svetu. No, Kina je i pored svih tih promena i reformi, kojima je i dalje okrenuta, uspela da sačuva stabilnost i to je ono što posebno impresionira.

4.Šta je Kina danas u svetu i kolika je njena uloga u prevazilaženju svetske ekonomske krize?

Kina je ono što govore brojke – najmnogoljudnija zemlja u svetu, druga svetska ekonomija, zemlja sa najvećim deviznim rezervama, zemlja sa najvećom spoljnom trgovinom, zemlja sa najvećim društvenim rastom. Vidimo i sami da sve zemlje, uključujući i one najveće žele Kinu za ekonomskog partnera i da Kina investira kod njih. Jasno, otud, da je kineski globalni uticaj ogroman, pa tako i u rečavanju ekonomske krize. To ističu sve zemlje, što bi se moglo razumeti tako da će se i kinesko prisustvou međunarodnim ekonomskim organizacijama povečati i priznati njen doprinos, kao i sama snaga njene valute.

5.Šta za Srbiju i ostale države istočne i centralne Evrope znači osnivanje Sekretarijata za saradnji Kine sa ovim državama?

I Srbija i druge države Centralne i Istočne Evrope imale su i ranije dobre odnose sa Kinom. Institucionalizacija te saradnje kroz uspostavljanje Sekretarijata doprineće pre svega organizovanijem pristupu u toj saradnji i omogućiti brojnim kineskim kompanijama da lakše sagledaju naš region i lakše se upuste u saradnju sa njim, s perspektivom regionalnog povezivanja projekata. Za takvu vrstu saradnje su uglavnom zainteresovane velike kineske kompanije, kojima je tržište jedne zemlje u regionu često malo i ne mnogo privlačno.

6.Svedoci smo da je Beograd odabran da bude evropski centar velike kineske korporacije Sinohidro, koja zapošljava oko 120,000 ljudi i u kojoj je radnu karijeru započeo i kineski predsednik Hu Đintao. Šta to znači za Srbiju i koliki se prostor za saradnju još nalazi pred Srbijom i Kinom?

Srbija sa zadovoljstvom i ponosom prihvata da bude regionalni centar saradnje sa Kinom. Mi već imamo dobre korene za takvu poziciju. Beogradski Univerzitet je na primer prvi počeo sa učenjem kineskog jezika u bivšoj Jugoslaviji 1974, Beograd je postao prvi u Evropi bratski grad Pekingu 1980, prvi Konfucijev Institut u regionu krenuo je sa radom 2006. U Beogradu, kineski jezik je od nedavno počeo da se uči i u srpskim osnovnim skolama. Zašto onda Srbija ne bi bila centar i u ekonomskoj saradnji. Pored odličnih političkih odnosa, Srbija daje i veoma dovre povoljnosti za investiranje, a pri tom je i ukupna klima za saradnju više nego dobra – zar to ne pokazuje i podatak jedne ankete kod naš da je Kina izbrana kao jedna od najprijateljskih zemalja za Srbiju.

Otud očekujemo da poput Sinohidre i druge kineske kompanije dođu u Srbiju i dostignemo i u ekonomiji nivo koji imamo u političkim odnosima.