Vlast Okinave je 1885. godine prvi put napravila istraživanje na ostrvu Diaoju. Tadašnji šef diplomatije Japana je, nakon toga, napisao da novine dinastije Ćing kažu da japanska vlada planira okupaciju ostrva u okolini Tajvana, a ako japanska vlada sada preduzme akciju, sigurno će izazivati sumnju Kine.

Upravnik Okinave je u novembru 1885. godine napisao da ovaj događaj ima veze a državom dinastije Ćing i da on ne zna kako da se suoči sa situacijom.

Novoizabrani upravnik Okinave je u januaru 1892. godine napisao da, pošto u proteklih nekoliko godina vlada nije dalje istraživala ova ostrva, mornarica treba da pošalje ratne brodove u ekspediciju. Ali, zbog lošeg vremena, ekspedicija nije ostvarena.

Upravnik Okinave je 1894. godine napisao da, nakon istraživanja 1885. godine, na ovim ostrvima, u gotovo deset godina, nema istraživanje drugog puta tamo.

Pošto je dinastija Ćing pretrpela neuspeh u ratu sa Japanom, tadašnja japanska vlada smatrala je da je vreme sazrelo, te da dinastija Ćing nema nikakve načine za upravljanje ovim ostrvima. Na početku 1895. godine, tadašnja japanska vlada je donela odluku da osvoji ova ostrva.

Japan nikad ne razgovara o ovim događajima sa Kinom. A ova odluka je tajno usvojena u toku rata sa dinastijom Ćing, ali nikad nije otvorena.

Ovi zvanični dokumenti pokazuju da su ova ostrva ratni pleni Japana. Japanska vlada još uvek izbegava ovu istinu.

Japan je 1895. godine uključio ostrva oko Tajvana u teritoriju Okinave. A japanski naučnik, Kuroiva Hisaši, 1900. godine prvi put je koristio ime „Senkaku" za ovo ostrvo, nakon čega je to postalo zvanično japansko ime.

Prema zvaničnim dokumentima dinastije Ćing (1644 – 1911), ostrvo Diaoju je pre 1895. godine bilo teritorija Kine. Dokumenta lokalnog arhiva na Tajvanu kažu da se na morskom području, u okolini ostrva Diaoju, može primiti više od 10 ogromnih plovila. Grad Kebalan na Tajvanu ima pravo upravljanja ostrvom Diaoju.

Pravo na istinu je kamen temeljac svake demokratske zemlje. Japanski narod ima pravo da zna drugu stranu ove priče. Japanski političari su pod krinkom nacionalnog interesa podstakli javna osećanja, što je glavni razlog sadašnje velike krize.