Pripremila: Vang Tingting
Hoće li kineski CMES graditi rudnik i TE kod Kovina?
Ministarka energetike i zaštite životne sredine, Zorana Mihailović, razgovarala je prošle nedelje u Beogradu sa predstavnicima Naftne industrije Srbije i kineske kompanije „China Machinery Engineering Corporation" (CMEC) o otvaranju rudnika uglja i izgradnji termo-elektrane kod Kovina.
Kinesku delegaciju je, prema pisanju srpske štampe, predvodio Žang Čanom.
Prve informacije govore da bi kod Kovina mogao da bude otvoren rudnik uglja, a tik do njega mogla bi da nikne termo-elektrana sa dva bloka jačine po 300 megavata.
Do sada, rudnik koji se nalazi uz Dunav, imao je status probnog ili eksperimentalnog rudnika, a jedno vreme bio jei ustranom vlasništvu. Tek, 20 posle 20 godina on i dalje čeka intenzivnu eksploataciju i srpska država sada razmišlja o kineskim i ruskim partnerima.
Procene stručnjaka govore da zalihe uglja u blizini Kovina iznose 276 miliona tona i da su dovoljne za eksploataciju tokom narednih 35 do 40 godina.
Ipak, neki od njih izražavaju blagu rezervu prema realizaciji ove ideje, upozoravajući da bi eksploatacija uglja mogla da utiče na podzemne vode, pa čak i na pijaću vodu.
Ekspertski timovi beogradskog instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi" i nemačka komapnija LMBV potvrdili su mogućnost eksploatacije uglja, bez posledica po rezerve vode.
O ovoj temi, danas razgovaramo sa gospodinom Slobodanom Petrovićem, sekretarom Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS i gospođom Natašom Bajić pavićević, sekretarkom vlade Vojvodine zaduženom za energetiku.
Detaljnije o tome poslušajte razgovor sa Slobodanom Petrovićem.
Dinamičnija saradnja Kine i Srbije
Tokom protekle dve nedelje, privredni kontakti Srbije i Kine odvijali su se kao na filmskoj traci. Predsednik Tomislav Nikolic razgovarao je prošle nedelje sa delegacijom Razvojne banke Kine o finansiranju izgradnje Koridora 11, ali i o drugim investicijama.
Tokom razgovora sa kineskim predstavnicima, koje je predvodio Lei Jufeng, bilo je reči o mogućnostima da Kina finansira uređenje desne obale Dunava, otvaranje bescarinske zone kod Beograda, a takođe i da uloži sredstva u novac u srpsku poljoprivredu i izgradnju hidrocentrale "Đerdap 3", saopšteno je iz Kabineta predsednika Republike.
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je ranije, da se kineski partneri posebno interesuju za delove auto-puta od
Beograda do Čačka koji još nisu započeti, odnosno deonicu od Beograda do Obrenovca u dužini od 27 kilometara, od Obrenovca do Uba - 25 kilometara, od Lajkovca do Ljiga - 25 kilometara i od Preljine do Čačka, što je sve oko 100 kilometara.
Kineska strana, kako je ministar rekao, zainteresovana je i za izgradnju poprečnog auto-puta Pojate – Preljina u dužini oko 110 kilometara, čija bi izgradnja koštala, prema sadašnjim procenama, izmedju 400 i 450 miliona evra.
Ove nedelje, srpska ministarka regionalnog razvoja I lokalne samouprave, Verica Kalanović, objavila je da će po svoj prilici deonicu "moravskog koridora" od Preljine do Pojata, dužine oko 110 kilometara, graditi kineska kompanija Putevi i mostovi, uz finansijsku podršku Eksim banke, uz do sada najpovoljnije kreditne uslove, u okviru projekta za saradnju Kine s državama centralne I istočne Evrope.
Takozvani Koridor 11 još nije zvaničan evropski koridor, a trebalo bi da spoji Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru sa izlazom na more prema Italiji, trasom Temišvar – Beograd –Bar.
Ministarka Verica Kalanović najavila je svojevremeno da će biti raspisani i tenderi za projektovanje auto-puta Paraćin – Zaječar i Ruma – Šabac.
Ministarka je istakla da je Nacionalni savet za infrastrukturu identifikovao kao prioritete izgradnju tih regionalnih puteva i autoputa Kragujevac – Batočina.
Utvrđen Nacrt prostornog plana za budući auto-put od Pojata do Preljine, Agencija za prostorno planiranje predstavila je u junu u skupštinama gradova i opština kroz koje će prolaziti taj auto-put.
Ministarka Verica Kalanović naglasila je da se auto-put Preljiva – Pojate mora izgraditi, kako bi se zaustavile seobe iz još uvijek vitalnog dela Srbije koji ima oko 2,5 miliona stanovnika. Nema razvoja bez gradnje autoputa koji kroz zapadni deo Srbije treba da počne", rekla je ona. Kalanovićeva, naglasivši u više navrata da je taj deo, zbog nedostatka modernih saobraćajnica, postao izolovani deo Srbije.
Saobraćajni institut CIP tvorac je idejnog i glavnog projekta autoputa E-761 na deonici Pojate - Kruševac. CIP je svojevremeno sa JP "Putevi Srbije" potpisao ugovor vredan 168.980.000 dinara.
Kako je ranije najavljeno, razmatran je i produžetak auto-puta do Republike Srpske, čime bi evropski Koridor 10 bio povezan sa Višegradom.
Ministarka Kalanović je još prošle godine najavila izgradnju deonice Pojate – Preljina. Ona je tada napomenula:
"Već imamo tendersku dokumentaciju, a do kraja godine ćemo imati u najvećoj meri i svu potrebnu projektnu dokumentaciju za deo od Pojata do kraja obilaznice u Kruševcu i od Čačka do Mrčajevaca.Ta dva sektora su obeležena kao prioritet i ako sve bude u redu radićemo ih Činjenica je da je Kruševcu preko potrebna veza sa autoputem Beograd – Niš, ali i ka mestima na zapadu sa kojima prirodno sarađuje, kao što su Trstenik, Kraljevo, Čačak.
Ona je više puta isticala i navodila da je veoma značajna i izgradnja modernog puta od Rume do Šapca u kome postoji trenutno najveća industrijska zona u Srbiji sa velikim potencijalom i nedovoljno popunjena, zatim od Paraćina do Zaječara, a takođe i na relaciji Batočina – Kragujevac.
Kalanovićeva je rekla da izgradnja autoputa Batočina – Kragujevac predstavlja i obavezu Srbije prema "Fijatu" u Kragujevcu.
Od Pojata do Preljine planirana je izgradnja klasičnog autoputa, a na pravcima Paraćin – Zaječar, od Rume do Šapca kao i od Kragujevca do Batočine brza saobraćajnica sa po dve trake.
Prema studiji dr Stevana Nikolića, obrađeni su i turistički potencijali planiranog Autoputa Pojate – Čačak, kao sastavnog dela auto-puta Beograd – južni Jadran. Konstatovano je da je koridor veoma bogat raznovrsnim i atraktivnim turističkim potencijalima.
Primarni potencijali ove zone su brojni spomenici kulture od izuzetnog i velikog značaja i banjski turistički centri. Svi su oni analizirani pojedinačno u okviru gradskih naselja, odnosno turističkih centara – Kruševca, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka. Posebno su analizirane banje – Vrnjačka, Mataruška i Gornja Trepča i izložen značaj autoputa za unapređivanje turizma ovih mesta.
Nisu preskočene ni turističke vrednosti Ovčarsko-Kablarske klisure i mogući doprinos autoputa njenom turističkom razvoju. Takođe je data preliminarna procena potrebe izgradnje i kraka autoputa od Užica do Višegrada, kao i predlog osnovnih turističkih potencijala u njegovoj uticajnoj zoni. Na kraju je istaknut mogući doprinos autoputa boljoj valorizaciji i aktiviranju tih turističkih potencijala.
