Poginuo američki ambasador u Libiji
Američki konzulat u Bengaziju, najvećem gradu u istočnom delu Libije, 11.septembra napadnut je od antiameričkih demonstranata. U ovom napadu poginuli su američki ambasador u Libiji i troje diplomata. Ovaj incident izazvao je veliku pažnju svetske javnosti.
Prema saopštenju, libijski demonstranti 11. septembra okupili su se van američke ambasade, protestujući protiv toga što je američka strana, nedavno, prikazala film u kome je negativno prikazan islamski prorok Muhamed. Zatim su naoružana lica upala u američki konzulat i razmenila vatru sa obezbeđenjem. Ambasador Kristof Stevens i troje diplomata poginuli su u razmeni vatre.
Kristof Stevens stupio je na ovu dužnost pre manje od 4 meseca. Američki predsednik, Barak Obama, oštro je osudio ovo nasilje, zahtevajući od američkih ambasada u svim zemljama sveta da pojačaju bezbednost.
Trenutno, svi ostali službenici američke ambasade u Libiji povukli su se iz Libije, a libijska vlada je izrazila američkoj strani žaljenje zbog ovog incidenta.
Američki državni sekretar, Hilari Klinton, o ovom incidentu je rekla: „Mnogi Amerikanci pitaju, a i sebe pitam, kako se to dogodilo? Zašto se to desilo u državi kojoj smo pomogli u oslobađanju i u gradu koji nije srušen u ratu zahvaljujući našoj pomoći?".
Portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova, Hong Lei, izjavio je da je Kina zaprepašćena zbog višestrukih ljudskih žrtava, uključujući američkog ambasadora. Osuđujući ovo nasilje, Hong Lei je rekao da libijska vlada ima odgovornost i obavezu da svim merama očuva životnu i materijalnu bezbednost diplomatskih organizacija i diplomata u Libiji.
Libijska državna televizija u svom saopštenju istakla je da je napad na američkog ambasadora ocrnio lik Libije. Jedanaesti septembar za Libiju je dan žalosti.
Prema analizi američkih medija, povod ovog incidenta je film koji je prikazala američka strana, čiji je sadržaj povredio islam, u u stvari, to više liči na političku spekulaciju ekstremnih muslimana radi dobijanja vlasti.
Američki nedeljnik „Tajms" na svom veb sajtu istakao da je ovaj incident imao predznake. Jer, demonstracije u Bengaziju postale su tradicija nakon libijske revolucije.
Stalno se na ulicama pojavljuju razni demonstranti, demonstrirajući protiv korupcije, privremene vlade i zapada. U proteklih 8 meseci ove godine, došlo je do više napada na zapadnjake.
Agencija Frans pres ističe da je ovaj incident mnogo potresao kampanju za američke predsedničke izbore. Barak Obama je brzo reagovao na ovaj događaj, što je ojačalo njegov lik globalnog lidera.
Analitičari smatraju da do sada niko nije preuzeo odgovornost za ovaj napad. Ali, bilo ko da je napadač, jasno je otkrivena slabost libijske vlade u suzbijanju sličnih incidenata. Očuvanje bezbednosti još uvek je veliki izazov za libijsku vladu.
Kanada prekinula odnose sa Iranom
Kanada je ovih dana zatvorila svoju ambasadu u Iranu i povukla sve diplomate, objavljujući prekid diplomatskih odnosa sa Iranom. Istovremeno, EU razmišlja da sprovodi dalje sankcije protiv Irana i Sirije.
O prekidu diplomatskih odnosa sa Iranom, šef kanadske diplomatije Džon Bajad objasnio je da je to zato što iranska vlada predstavlja najveću pretnju svetskom miru i bezbednosti. Pored toga, iranska vlada podržava terorizam i sirijsku Asadovu vlast, a odbija da sprovodi rezolucije OUN u vezi plana o razvoju nuklearnog programa i preti Izraelu.
Međutim, iranska javnost smatra da pomenuta Bajadova verzija nije pravi razlog za zatvaranje kanadske ambasade u Iranu. Pravi cilj takvog kanadskog ponašanja leži u otklanjanju negativnog uticaja za Zapad, nakon uspešnog održavanja samita nesvrstanih zemalja u Iranu.
Iranski mediji ističu da kanadska Harperova vlada ide mnogo dalje, nego SAD i Izrael, u protivljenju Iranu. Iranski mediji kažu da je u proteklih nekoliko meseci, Kanada preduzela više neprijateljskih mera protiv Irana. Na primer, zamrzla je račune nekih iranskih iseljenika, a zabranila je i prenos računa iranskih studenata koji studiraju u njoj. Marta ove godine, kanadsko Ministarstvo odbrane čak je izjavilo da je već u pripravnosti za učešće u vojnom napadu na Iran.
Američki list Čikago tribjun, smatra da EU podržava prekid diplomatskih odnosa Kanade sa Iranom, što pokazuje da su zapadne zemlje postigle jedinstvo mišljenja za izolovanje Irana.
Kanadsko ponašanje upozorava da zapadne zemlje neće prestati sa vršenjem pritiska na Iran i da će početi novu akciju.
Prema analizi kanadskog lista Otava sitizen, Kanada je namerno objavila svoju odluku o prekidu odnosa sa Iranom za vreme održavanja samita APEC-a u Rusiji, što označava implicitnu kritiku Rusije od strane Zapada. Jer, na pitanju Sirije i Irana, između zapadnih zemalja na čelu sa SAD i Rusije postoje nesuglasice. Zapadne zemlje smatraju Rusiju snažnim podržavaocem Irana.
Ruski list Komersant kaže da SAD i EU povezuju sirijsko sa iranskim pitanjem, zato što je sirijsko pitanje samo jedan deo njihove iranske, velike strategije. Radi primoravanja Irana da pravi suštinski ustupak, zapadne zemlje će zajedno pritisnuti Iran u mratv ćošak.
Izraelski list Jerusalim post, kaže da uz vršenje diplomatskog pritiska na Iran i Siriju, od strane SAD, Kanade i zapadnih država, SAD već počinju pripreme za eventualni vojni napad na Iran.
