Pripremila: Bai Ju i Lidija Obradović

Jelenina i moja gošća danas je Ivana Djipalo, dvadeset šestogodišnja Beogradjanka koja već nekoliko godina, najpre sama, a sada sa mužem Sinišom živi na Istoku. Privlači je istočnjačka kultura i želi da je upozna i doživi. Od pre dva meseca ona i suprig su u Pekingu. Ovde su došli iz Guangdžonga, grada u kojem su proveli nekoliko meseci života i rada.

A pre svega toga, Ivana je još kao student Filološkog fakulteta, engleskog jezika, počela da volontira u organizaciji „Mladi istraživači Srbije". Kao volonter radila je u Francuskoj, Italiji, Madjarskoj, Irskoj, Sjedinjenim Državama, Maroku, Šri Lanki – gde je časove engleskog jezika držala i budističkim monasima i Indiji. Pažnju srpskih medija skrenula je na sebe marta prošle godine, tokom višemesečnog boravka u Indiji, kada je decu – beskućnike u gradu Čenaj učila engleskom jeziku, u improvizovanoj učionici na uličnim trotoarima, sa školskom tablom na rasklapanje. Njeni učenici su bila deca bez roditelja, ili ona sa roditeljima, ali u oba slučaja živela su na ulici i uglavnom radila kao prodavci cveća, čistači cipela ili su vukli rikše. Kada je završila ovu svoju misiju, Ivana je sa mužem krenula put Kine.

Zašto i kakva su njena dosadašnja iskustva i utisci, čućemo za nekoliko trenutaka.