Pripremila: Vang Tingting
Države bivše Jugoslavije zainteresovane za kineske programe saradnje
Simpozijum posvećen saradnji Narodne Republike Kine sa državama centralne i istočne Evrope, održan u pekingu prošle nedelje, privukao je veliku pažnju u državnim i privrednim strukturama bivših jugoslovenskih republika.
Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija suočavaju se sa teškoćama u privlačenju investicija. Sve ove države, sudeći barem prema istupima njihovih diplomatskih predstavnika na pomenutom simpozijumu, u mehanizmu saradnje koji je osmislila Kina i njenoj nameri da u ove zemlje investira deset milijardi dolara, vide šansu za prevazilaženje ove situacije.
Podsetimo, u izlaganjima diplomatskih predstavnika Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije kao potencijalne oblasti za saradnju navedeni su energetski sektor, saobraćaj, izgradnja infrastrukture i donekle turizam.
O značaju ovog skupa, koji je bio neka vrsta uvodne manifestacije uoči velikog samita Kine i ovih država na najvišem nivou, najavljenog za početak septembra u pekingu, za Kineski radio Internacional govore Igor Lukšić, premijer vlade Crne Gore, mr Borko Đurić, predsednik Privredne komore Republike Srpske i Milanka Stojaković, savetnica za Kinu i Aziju Privredne komore Srbije.
Detaljnije u našoj emisiji.
Rusija postala član STO
Nakon 19 godina napora, Rusija je konačno stekla punopravno članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Rusija je zemlja sa velikim prostranstvom i bogatim prirodnim resursima. Po ukupnoj moći, postala je 6. svetska ekonomija. Učlanjenje Rusije u STO sigurno će uliti novu snagu u multilateralnu trgovinu sveta.
Iako 6. ekonomija sveta, Rusija u dugom periodu nije imala uspeha u učlanjenju u STO. Ne samo zbog unutrašnjih razloga, nego i zbog komplikovanih međunarodnih odnosa.
Godine 2008, kada je izbio rat između Rusije i Gruzije, odnosi Rusije sa SAD i evropskim zemljama naglo su se pogoršali, pa je i to uticalo na pregovore Rusije i STO o članstvu. Nakon što je Barak Obama stupio na dužnost predsednika SAD, postepeno su obnovljeni odnosi Rusije i SAD, a odnosi Rusije i zapadnog sveta takođe su izašli iz senke rata Rusije i Gruzije. Time su pregovori o učlanjenju Rusije u STO uspešno unapređeni.
U novembru 2011. godine, konačno je usvojen dokument sporazuma o učlanjenju Rusije u STO. Iste godine, 16. decembra, na šestom ministarskom zasedanju STO zvanično je odobreno učlanjenje Rusije. Jula 2012. godine, ruska Duma i Savet Federacije odobrili su učlanjenje Rusije u STO. Potpisom predsednika Ruske Federacije na odluke Dume i Saveta Federacije, Rusija je konačno postala članica te svetske organizacije.
Ruski predsednik Vladimir Putin uvek je poklanjao veliku pažnju učlanjenju Rusije u STO i to smatra za jedan od važnih puteva Rusije u jačanju državne moći i realizaciji blagostanja.
Putin je u svom prvom predsedničkom mandatu rekao da je STO sredstvo i ko da dobro iskoristi, taj će postati jači.
Maja 2012. godine, Putin se vratio u Kremlj, naglasivši da je sada pravi trenutak za učlanjenje Rusije u STO. Obični građani Rusije će nakon učlanjenja u STO dobiti pravu dobrobit u smanjenju cena uvozne robe, a privredna struktura Rusije takođe će biti poboljšana.
Prema predviđenju Svetske banke, tokom prve tri godine, učlanjenje u STO Rusiji će doneti dobit vrednu 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, a tokom prvih 10 godina, ovaj profit biće vredan 11 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Pored toga, učlanjenje Rusije u STO takođe doprinosi očuvanju interesa novorastućih ekonomija. Rusija, zajedno sa Kinom, Indijom i drugim novorastućim ekonomijama dosledno se zalaže za novi poredak međunarodne politike i ekonomije, a STO će postati platforma koordinacije Rusije i zamalja BRIKS-a. Zemlje BRIKS-a će jačati saradnju u očuvanju multilateralnog trgovinskog sistema, izradi pravila za realizaciju delotvornosti u trgovini i drugim oblastima.
Pored toga, zemlje BRIKS-a će moći da jačaju koordinaciju u unapređenju racionalnog razvoja međunarodnog trgovinskog poretka i da se zajedno protive trgovinskom protekcionizmu, kao i da zajedno unapređuju zdrav razvoj svetske trgovine.
Učlanjenje Rusije u STO takođe će stvoriti veći prostor za privredno-trgovinsku saradnje Kine i Rusije. Kina i Rusija su strateški partneri i u međunarodnim poslovima međusobno se podržavaju. Kina je Rusiji davala čvrstu podršku u dobijanju članstva u STO.
Poslednjih godina, vrednost bilateralne trgovine Kine i Rusije je neprestano povećavana. Godine 2010, Kina je postala prvi trgovinski partner Rusije. Prema statističkim podacima ruske carine, vrednost trgovine dveju zemalja je 2011. godine iznosila 83,5 milijardi dolara, što je rast od 40,84 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Cilj budućeg razvoja trgovine Kine i Rusije do 2015. godine je 100 milijardi dolara, a do 2020. godine 200 milijardi dolara.
Učlanjenje Rusije u STO takođe će stvoriti novu priliku za proširivanje obima trgovine Kine i Rusije. Prema sporazumu o učlanjenju u STO, carinska stopa u Rusiji biće smanjena sa 9,5 odsto na 6 odsto.
Nakon daljeg otvaranja tržišta i smanjenja carine dela uvoznih proizvoda, izvoz kineskih kućnih aparata i drugih proizvoda u Rusiju će biti povećan. Važno je i to što će ekonomska sredina za trgovinu i investicije biti poboljšana, a nesuglasice kineskih i ruskih preduzeća biće rešene prema jedinstvenim trgovinskim pravilima.
