Srpski filmovi imaju specifičan život
razgovarao: Radosav Berbatović
Reditelj i umetnički direktor Jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković za Kineski radio Internacional govori koliko je zadovoljan dosadašnjim uspehom svog najnovijeg filma „Doktor Rej i đavoli", zašto se film nije našao na festivalu Sinema siti i na Venecijanskom filmskom festivalu, ali i o opštem stanju u srpskoj kinematografiji.
Da li ste zadovoljni dosadašnjim uspehom filma „Doktor Rej i đavoli"?
- Svaki film snimljen u Srbiji i uopšte u regionu ima svoj specifičan život, pošto su snimani van regularnih uslova za snimanje filmova. Naša kinematografija ima produkciju za stvaranje 10-15 filmova, ove godine je i u Srbiji i u Hrvatskoj snimljeno po 11. Prvenstveno zbog nižih bužeta i zbog distibucije, koja favorizuje holivudske blokbastere osuđene su na specifičan život. Zadovoljan sam dosadašnjim prikazivanjem, film je zatvorio 40. jubilarni FEST, što je velika čast ne sam o za mene kao autora već kompletnoj ekipi. Nedavno smo imali regionalnu premijeru u Sloveniji, a sada dalje na domaćim festivalima – u Vrnjačkoj banji i Nišu. Na jesen krećemo na evropsku turneju – Bitovo, Torinu, Trstu, Majnhajmu i drugim značajnim evropskim festivalima. A od oktobra počinje distribucija filma, a s obzirom da nam je distributer „Megakom-film" očekujem da će oni pokazati energiju da što bolje prezentira film domaćoj publici.
Kakvi su vam utisci sa festivala u Sloveniji?
- Naš film je otvorio 8. festiaval u Ljutomeru, koji je vrlo specifičan zove se festival Filma i vina i pripada Federaciji svetskog festivala fantastike i zauzima značajno mesto. Imali smo veliku čast da je na otvaranju bio krem slovenačkog kulturnog života. Na samom festivalu imali smo kontakt sa svetskim producentima, distributerima. Film je za sada otkupljen za distribuciju u Španiji i Velikoj Britaniji, a pozvani smo i na veliki broj festivala.
Zašto se film „Doktor Rej i đavoli" nije našao na Venecijanskom festivalu?
- Prošle godine smo bili pozvani, pošto je bila stogodišnjica od rođenja Nikolasa Reja. Prikazan je dokumentarni film, koji je radila Sjuzan Rej, njegova supruga, koja je zajedno sa nama promovisala film u Beogradu na FESTu. Sve je bilo gotovo, ali je zakazala naša država, odnosno Ministarstvo kulture, koje nam nije na vreme dalo sredstva, a radilo se o 50.000 evra, koliko nam je nedostajalo da završimo film. Iako je direktor festivala Roberto Barbera moj odličan prijatelj, film neće biti prikazan, pošto Venecijanski festival ima uslov da filmovi upravo na festivalu imaju svoju premijeru. Film će biti prezentovan, ali neće biti u takmičarskom programu
Bilo je dosta polemika zašto ostvarenje nije uključeno u festival Sinema siti. Zašto se to dogodilo zapravo dogodilo?
- Asocijacija filmskih reditelja je poslala dopis organizatorima festivala, pošto se osim našeg nije našao ni film „Crna Zorica". Prosto je neverovatno da jedan Pulski festival, koji je nacionalni festival hrvatskog filma, hvali kako ima 11 filmova i sve ih prikaže, dok festival u Novom Sadu, koji ima selekciju „Nacionalna klasa", prikaže devet od 11 domaćih filmova. Pošto sam i sam učestvovao u organizaciji mnogih festivala smatram da svaki festival ima pravo na selekciju, ali u Novom Sadu tu selekciju niko nije potpisao, tako da možemo samo da nagađamo da li je to bio neki lični motiv, sujeta, osveta, u svakom slučaju nije ispalo pametno. Film je zatim prikazan na Festivalu u Sopotu, na kome su prikazani svi filmovi urađeni ove godine, dobio je dve nagrade i pokazao da vredi
Mi smo jedina država u regionu, koja nema svoj nacionalni festival i mislim da je krajnje vreme da ga napravimo.
Koliko srpska kinematografija trpi zbog zatvaranja kultnih bioskopa u centru grada ?
- Srpska kinematografija najviše pati zbog zatvaranja bioskopa, pošto je tradicija odlaska u bioskope socijalni događaj, kao što porodice zajedno odlaze na porodični ručak ili na izlet. Bioskopi u šoping-molovima su dobrodošli, jer ih nije bilo, tehnički su kvalitetni i jedna nova generacija je prepoznala u njima mesto za gledanje filmova. Ipak, to su pre mesta koja odgovaraju premijera „Betmena" nego domaćeg filma. Ako pratimo rezultate možemo videti da su sva naša ostvarenja, koja su na samom početku distribucije prikazivana u takvim dvoranam vrlo loše prošla. Zato su i filmovi „Parada" i „Montevideo" napravili jednu pametnu alternativnu distibuciju, korišćenjem starih bioskopskih dvorana i drugih sličnih mesta.
Postojala je ideja da se spasi bioskop Balkan?
Mislim da nije kasno da spasimo bioskope, i da bar u centru svakog većeg grada u Srbiji bude po jedan bioskop, koji nije sinepleks. Postoji stimulacija od Euro-imaža za Art bioskope, ali kao i za svaku bitku neko mora da se bori. Ono što se se dogodilo bioskopom Balkan to je možda tužna priča, pošto to nije samo kultni bioskop, već je i zgrada Prve beogradske opere, spomenik nacionalne kulture. Nedavno je izgoreo i prvi pravi beogradski bioskop – bisokop Kasina, odnosno Kozara i očigledno se bioskopima ne piše dobro što je velika šteta, jer su bioskopi bili jedan od kultnih simbola Beograda.
