Beogradska štampa ovih dana piše da je osnivanje razvojne banke, koja bi mogla da plasira privredi jeftine kredite, još je na dugačkom štapu.

Najveći, ali ne i jedini problem je što je državna kasa odavno prazna, a procene su da je za osnivanje takve banke potrebno oko milijardu evra. Pošto Srbija ne m,ože da izdvoji toliko novca, ekonomisti se slažu da novoj srpskoj vladi ostaje jedino da nastavi sa starom praksom - zaduživanjem.

Privreda Srbije ophrvana je dugovima. Procenjuje se da ukupna dugovanja privrede prevazilaze 22 milijarde evra, a u okviru toga obaveze prema bankama iznose oko 20 milijardi evra.

Ekonomisti smatraju da su takvo stanje prouzrokovali loš kreditni rejting i poslovni ambijent Srbije. Ali, oni smatraju da su bez niže stope inflacije i obavezne rezerve banaka, te manje docnje u otplati postojećih zajmova, male šanse da će privreda Srbije u skorije vreme moći jeftinije da se zaduži.

Prosečna kamatna stopa na plasmane banaka privredi trenutno iznosi 15,1 odsto, što je ubedljivo najviša kamata u Evropi. Regularno poslovanje teško da može pokriti toliku cenu kredita.

To je ekonomiju stavilo u svojevrsnu pat-poziciju. Da bi izašla na "zelenu granu", neophodni su joj jeftini zajmovi, a da bi banke odobravale takve kredite, potrebna je jaka privreda.

Srbija ima najniži kreditni rejting, pa to poskupljuje zaduživanje u inostranstvu. Ima najviše loših zajmova, a uz to i najvišu stopu inflacije i obavezne rezerve u regionu.

Struktura dugovanja bankama je jednostavna: 10 milijardi evra su zajmovi uzeti od banaka u Srbiji i još toliko kroz direktno pozajmljivanje u inostranstvu.

Mnogi ekonomisti smatraju da je loša ekonomska politika uticala da banke imaju komotan položaj, a da se privreda nekontrolisano, zbog lošeg privrednog ambijenta, zadužuje sa valutnom klauzulom čak i radi obaveza prema državi.

Iako je Narodna banka Srbije nedavno smanjila nivo obavezne rezerve i ostavila bankama više slobodnog novca za plasmane, to ne mora da znači više novca za privredu.

Na kraju, Srbija je pred izborom: nova zaduženja zbog osnivanja banke koja će privredi davati povoljnije kredite ili državne garancije komercijalnim bankama, kako bi ove snizile kamate.

Još jedan problem, predstavlja suština statusa srpskih banaka. Srpski bankarski sector u formalno-pravnom smislu je domaći. Čine ga banke registrovane kao pravna lica u Srbiji.

Ali, one nikada nisu tajile da su samo deo drugih banaka. Poslednjih godina, one su izvlačile capital sa srpskog tržišta, dislocirajući ga u svoje, krizom pogođene države.

Zanimljivo je da je svoju prvu filijalu na području Evrope nedavno otvorila "Bank of China", dok je "Sberbanka", najveća banka Rusije, proletos kupila evropski ogranak "Folks banke". Interesovanje za srpsko tržište pokazale su i turske banke.

Možda će veća konkurencija na bankarskom tržištu, olakšati potragu srpske ekonomije za jeftinijim finansiranjem.

Podsetimo, nedavno je i novi mandatar Ivica Dačić najavio ozbiljne reforme bankarskog sektora Srbije, dok je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio da će upravo u bankama sa istoka planete pronaći alternativu MMF-u.

O mogućim načinima finansiranja srpske ekonomije, razgovaramo sa gospodinom Božom Draškovićem, stručnjakom Instituta ekonomskih nauka u Beogradu: