„Ustanička ulica" u 100 zemalja sveta

razgovarao: Radosav Berbatović

Na nedavno završenom filmskom festivalu SOFEST film „Ustanička ulica" dobio je nagradu za najbolji film, ali i priznanja za fotografiju i muziku. Producent i glavni glumac ovog ostvarenja Gordan Kičić za Kineski radio Internacional govori kako je došao na ideju da snimi film koji se bavi Tužilaštvom za ratne zločine, po kojim kriterijima je birao scenariste, reditelja i glumce, ali i kako se snašao prvi put u ulozi producenta.

Ustanička ulica je na SOFEST-u proglašena najboljim filmom. Koliko vam to znači?

- To je vrlo značajna nagrada za naš film, naročito u konkurenciji desetak veoma dobrih i značajnih filmova, koji su i u zemlji i u inostranstvu imali značajne rezultate. Posebno mi je drago da smo dobili nagradu za prvi film koji sam producirao, reditelju je to takođe debitantski film, kao i kompozitoru.

Kako ste se rešili da snimate film upravo o Tužilaštvu?

- To me je sve zanimalo nekoliko godina unazad, zanimalo me je kako izgleda njihov posao i slučajevi na kojima rade. Upoznao sam se sa ljudima u Tužilaštvu za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem (glavnim tužiocem) i Brunom Vekarićem. Oni su nam otvorili vrata Tužilaštva, omogućili nam da prisustvujemo suđenjima i izbliza vidimo kakav je to posao. Period pripreme je jako dugo trajao, jer smo želeli da iz prave perspektive i na profesionalan način postavimo ovu priču. Sama tema nosi mnogo nerazjašnjenih stvari vezanih za prethodni rat.

Šta film novo donosi u odnosu na temu ratnih zločina?

- Nismo želeli da se stavljamo ni na čiju stranu, ni u kakvu ulogu sudije ni slično. Bilo nam je važno samo da prikažemo lične sudbine tih junaka, pošto se ispod velikih ideologija uvek nalaze ljudi i njihove porodice

Pošto ste vi birali scenariste Đorđa Milosavljevića i Nikolu Pejakovića, kao i reditelja Miroslava Terzića. Šta je bilo presudno pri vašem izboru?

- Sa Đorđem Milosavljevićem sam radio dugi niz godina i bio sam uveren u njegovu veštinu. S druge strane Nikola Pejaković je doneo filmu svoju kreativnost i neobuzdanost. U Miroslava Terzić, koji je jedan od najboljih reditelja reklama, stekao sam poverenje posle nekoliko naših razgovora i nisam se prevario.

U filmu igra i Rade Šerbedžija. Otkud se on našao u filmskoj ekipi?

- Kada smo počeli da pravimo kasting bile su nam bitne dve ili dve i po generacije glumaca, koje će igrati u ovom filmu. U jednoj su Petar Božović, Rade Šerbedžija i Peca Ejdus, druga su Uliks Fehmiju i Milica Mihajlović , a treća smo ja i Jelena Đokić. S Šerbedžijom je bilo lako dogovoriti se, dopao mu se scenario i uloga i zaista smo vrlo uspešno sarađivali.

Koliko vam je bilo teško da igrate glavnu ulogu, a istovremeno se brinete o produkciji i o drugim detaljima filma?

- Zadatak nije bio lak, ali sam prvenstveno imao sreće da se okružim vrhunskim stručnjacima, sa kojima sam se dogovorio da sve obaveze prema produkciji završim pre početka snimanja, a zatim se posvetim ulozi.

Film je dobro prošao i na Kanskom marketu. Koliko će to pomoći da se bolje plasira u inostranstvu?

- Film je do sada pogledalo 50.000 ljudi što je zaista uspeh za film ove vrste. U četvrtak će film biti prikazan na Sarajevskom filmskom festivalu u takmičarskoj konkurenciji, što će biti i regionalna premijera, a posle toga očekujemo premijeru na nekom od većih svetskih festivala. Upravo smo u Kanu dobili distibutersku kuću Fortisimo koja je među najboljima u tom poslu. Film bi trebalo da bude prikazan u više od 100 zemalja sveta, što smatram velikim uspehom za našu kinematografiju.