Pripremila: Lidija Obradović, Bai Ju

U Muzej crvene sandalovine u Pekingu odveo me je miris ovog drveta. Osetila sam ga u parfemu mlade, ozarene Kineskinje koja je nasmejana i hitrog koraka prošla pored mene na trotoaru ispred pijace cveća na koju volim da odem subotom. Očaravajući miris. U prvi mah jak, snažno ulazi u nozdrve, a kada tu prepreku predje, postaje nežan, senzualan, svilenkast i blago opor. Taj mirisni dašak nadigrao je sve one cvetne sa kojima sam se uskoro susrela i odveo me je u galerije na spratu, povrh pijace cveća. U jednoj od njih pronašla sam sredovečnog drvodeljca, smireno udubljenog u svoj rad. Prostor u kojem je rezbario figurice sedeći na hoklici, mirisao je kao i ona lepršava devojka i ja sam više njuškajući nego gledajući tražila neku sitnicu od sandalovine da je ponesem kući.

Svaka osoba ima svoj pripadajući miris, uči nas Feng Shui, drevna kineska filozofija uredjenja životnog prostora. Ona, izmedju ostalog, kaže da je i kuća u kojoj živimo prožeta jedinstvenim mirisom koji kombinuje mirise nameštaja, hrane, kozmetike i boje. Miris kuće je važan element zdravlja i blagostanja ukućana, a miris nameštaja i predmeta od drveta sandalovine oduvek je bio visoko cenjen u zemljama Istoka, pa i u Kini. On je donosio harmoniju u dom, ali je pokazivao i status i rang ukućana, jer je reč o retkom i veoma skupom drvetu...