Samit Nato-a privukao pažnju javnosti
Samit Nato-a, 25. po redu, završen je ove nedelje u Čikagu. Učesnici su postigli jedinstvo mišljenja o avganistanskom pitanju i o izgradnji vojne moći Nato-a u budućnosti.
Nato, koji ima 28 članica, pozvao je lidere i predstavnike iz 32 zemlje i međunarodne organizacije da učestvuju na samitu u ime saradnika, među kojima su Japan, Južna Koreja, Australija kao i ostale azijske i pacifičke zemlje. Zbog toga je ovogodišnji samit najveći po obimu u istoriji Nato-a.
Avganistansko pitanje je bila najvažnija tema samita. Na skupu je usvojena ''Deklaracija samita Čikaga'' u kojoj se ističe da će međunarodna jedinica za bezbednost pre kraja 2014.godine predati Avganistanu odgovornost čuvanja bezbednosti i da će Nato posle toga pružati podršku ovom području.
Francuski TV kanal Frans 24 je izveštavao da je avganistanski rat trajao oko 11 godina. Većina stanovnika članica Nato-a mrzi rat i oni žele da što brže povuku svoju vojsku iz te zemlje. Nakon napetih konsultacija tokom samita, članice su postigle jedinstvo o povlačenju iz Avganistana, što je postavilo važan temelj njihovom privrednom oporavku.
Izgradnja moći vojske u budućnosti bila je druga tema samita. U objavljenoj deklaraciji je ukazano da će lideri Nato-a pojačati kombinovanje vojnih resursa među članicama, kako bi očuvali i podigli sadašnju vojnu sposobnost. Izgradnja još jačeg antiraketnog sistema u Evropi je akcenat rada Nato-a, reč je o ujedinjenju vojnih resursa. Predviđa se da će se razmeštanje tog sistema završiti 2020.godine.
Analitičari smatraju da SAD unapredjuju izgradnju antiraketnog sistema u Evropi. S jedne strane, mogu da jačaju svoju nuklearnu zastrašujuću moć, s druge strane, mogu da kombinuju vojnu snagu članica Nato-a pod izgovorom izgradnje antiraketnog sistema, kako bi ugrozili Rusiju.
Komitet ruske federacije je odgovorio da je razmeštanje antiraketnog sistema pokvarilo svetsku stratešku ravnotežu. Osim toga što dobije pravno garantovanje da ovaj sistem nije usmeren prema Rusiji, ili će Moskva zadržiti pravo osvete.
Analitičari su podvukli da od početka 90-tih godina prošlog veka, posle raspada SSSRJ i varšavskog ugovora, kao i promena u istočnoj Evropi, više ne postoji neophodnost postojanja Nato-a, koji je proizvod hladnog rata. Ali SAD stalno traže izgovor za neophodnost postojanja Nato-a, s ciljem da Nato bude metod ostvarenja njihove globalne strategije. Danas Evropljani očekuju od Nato-a da čuva bezbednost Evrope, i ukoliko bi ova organizacija htela da poseduje novu snagu, mora da promeni mišljenje vojne koalicije formirano tokom hladnog rata i da ne propadne u američki hegemonistički rat preuveličavanjem vojne pretnje i izgradnjom skupog antiraketnog sistema.
