Juan prvi put postao deo deviznih rezervi razvijene zemlje
Ministar japanskog ministarstva finansija Jun Azumi je 13. marta izjavio da je Japan dobio dozvolu Kine da kupi njene državne obveznice u vrednosti 65 milijardi juana. To je prvi put da kineski juan postane deo deviznih rezervi razvijene zemlje. Medije smatraju da je ovaj potez značajan i ima pozitivnu ulogu u privrednom razvoju dveju zemalja.
U toku poste japanskog premijera Jušihika Node Kini prošle godine, dve zemlje su postigle saglasnost o pojačanju finansijske saradnje. Jun Azumi je u decembru prošle godine istakao neophodnost da iz diplomatske potrebe, kupi kineske valute radi jačanja bilateralnih odnosa. Analitičari smatraju da to pokazuje stav japanskih lidera o jačanju odnosa sa Kinom, što će doprineti jačanju uzajamog strategijskog poverenja dveju zemalja.
Japanski finansijski analitičari smatraju da je povećanje iznosa sredstava u juanima epohalna akcija, koja će pomagati promeni strukture janpanskih deviznih rezervi, koje sada previše zavise od američkih dolara. U sadašnjoj finansijskoj situaciji, medjusobno zadržavanje državnih obveznica Kine i Japana će unaprediti bilateralnu privrednu saradnju i japansko pravo glasa u međunarodnim finansijskim poslovima.
Od oktobra prošle godine, Kina je počela trajno da kupuje obveznice japanskog državnog duga. Ovog puta, Japan je dozvoljen da kupi kineske obveznice državnog duga vredne 65 milijardi juana (oko 10.3 milijardi dolara). Iako 10.3 milijardi dolara čini svega 0.8 odsto ukupnog iznosa japanskih deviznih rezervi, ovaj potez ipak ima pozitivan značaj. Zamenik dekana Fakuteta za fiskalne i finansijske strudije pri Kineskom univerzitetu Ženmin, Džao Sjiđun je ocenio da japansko ulaganje u kineske obveznice pokazuje da je on uočio tendenciju stabilnog rasta kineske ekonomije i brzog razvoja njenog finansijskog tržišta. On je izneo predvidjanje da će veći broj zemalja ubuduće investirati u kineske obveznice državnog duga.
Stručnjak iz Instituta za svetsku privredu i politiku Kineske akademije društvenih nauka Sjao Lišeng je izjavio da Kina i Japan, medjusobnim zadržavanjem državnih obveznica, daju doprinos smanjenju preterane zavisnosti istočne Azije od američkog dolara, i pronalaženju novog puta regionalne finansijske saradnje.
Pararelno sa unapredjivanjem procesa internacionalizacije juana, funkcije kineske valute kao medjunarodne valute su sve vidljivije. Malezija, Južna Koreja, Kombodža i Filipini su kineski juan usvojili kao deo njihovih devzinih rezervi. Gledano iz statusa Japana u globalnoj privredi, njegove investicije u kineske državne obveznice, u izvesnom smislu, označavaju da proces internacionalizacije kineske valute, polako počne da se razvija i u razvijenim zemljama.
