Niko tada nije mogao, ni u najsmelijim snovima, da zamisli da će ovde biti ostvareno ekonomsko i društveno čudo, da će utopija biti pretočena u stvarnost i da će čovek, lepota življenja i stvaranja biti mera svih stvari.

U medjuvremenu su nikle brojne kompanije na teritoriji Huasija, koje je postalo industrijska baza, šireći granice svog atara. Kupovana je zemlje, pripajana su susedna sela, počeli su da dolaze stručnjaci iz drugih krajeva Kine. Savršena geografsko–ekonomska pozicija u priobalju Jangcea, u blizina okeana i velikih industrijskih centara kao što su Šangaj, Vusji i stara prestonica Kine, Nandjing počeli su da se isplaćuju.

Kolektivna imovina Huasja prerasta u neverovatno bogatstvo, koje je teško meriti brojkama. Teško ga je dočarati rečima i video zapisima. Ovde jednostavno treba doći i videti.

U vreme kad svet lomi finansijska, dužnička i sveopšta ekonomska kriza, Huasji cveta bez i jednog juana duga, sve su ostvarili svojim radom i sopstvenim novcem. Sada imaju i svoju pacifičku flotu i svoju berzu i najmodernije helihoptere za panoramsko razgledanje grada. Kruna svega je ultra moderni hotel sa 72 sprata, koji dominira panoramom i potvrdjuje snagu Huasija, svojom modernošću, opremljenošću, rotirajućim restoranom na 70-om spratu, predsedničkim apartmanima, ultra vrednim umetničkim predmetima i naravno skulpturama bikova, simbola sela, u pravoj veličini izradjenim od zlata, srebra, bronze…

Pročulo se da se ovde stvara lepota po meri čoveka, pa kažu da je sada na većoj ceni živeti raditi u Hausiju nego dobiti zelenu kartu za SAD.

Meštani žive u prelepim jednoobraznim vilama od tristotinak kvadrata, opremljenim po najsavremenijim svetskim standardima, sa uredjenim cvetnim dvorištima.

Gradski prevoz ovde ne postoji, jer svako domaćinstvo ima barem po dva automobila, a svaka porodica i sopstveni paket akcija na berzi.

Školski centar izgleda kao da je poslat iz neke daleke budućnosti, a svako dete ima pravo na besplatno školovanje i udžbenike.

Ovde se radi sedam dana u nedelji, nema nezaposlenih i besposlenih na ulicama. Godišnji odmor može, ali samo u vreme Kineske nove godine i nekih državnih praznika. Radi se i stvara neumorno.

Snaga, upornost, izdržljivost, težak rad i posvećenost opštem cilju odlike su bika- životinje koja je simbol Huasija, ali to su i vrednosti kojima su posvećeni njegovi stanovnici.

Putokaze humanosti dao im je Vu Renbao, sada vremešni starac vedrog pogleda i bistrog uma, koji u svojoj osamdeset četvrtoj godini čilo sa meštanima slavi pola veka snevanja na javi i stvaranja bajke na Dalekom Istoku.

Oni koji ne pamte siromaštvo i glad, omladina Huasija, uprkos superkonfornim uslovima života, okruženosti skulpturama, parkovima, raskošnom pririodom, savršenim uslovima za školovanje i brojnim gostima iz zemlje i sveta, vajkaju se da je malo dosadno.

Sanjar na javi Vu Renbao to već prepoznaje kao jedan od ključnih problema za budućnost i uveliko smišlja kako motivisati mlade da ne odlaze u velike gradove, koji nude zabavu.

Meštani Husija su predusretljivi, ljubazni i topli. Imaju širok osmeh i neizmernu blagost.

Mladi se posle studija u velikim gradovima, ipak, i dalje vraćaju u svoj bajkoviti, bezbrižni grad-selo Huasi.

Predlažem da se ovaj primer požrtvovane i nemerljive snage volje, ljubavi za čoveka, nade u bolju budućnost i snage zajedništva uvrsti u svetsko nematerijalno kulturno nasledje, pod nazivom: Umeće življenja i stvaranja.

Ovo je primer kolektivnog duha jednog sela , koji je prevazišao sve okvire lokalnog fenomena i koji današnjem svetu poremećenih vrednosti nudi jedan potpuno drugačiji model društva zasnovan na zajedništvu, solidarnosti i predanom radu.