U većini krajeva Kine već je nastupila jesen, a to je sezona ubiranja lekovitih biljaka. Medju njima, Tu Mu Siang u kineskoj traduicionalnoj medicini ima posebno značajno mesto. U drevnom kineskom farmaceutskom priručniku zapisano je da je ova biljka efikasna u sprečavanju bolova i protiv crevnih parazita.

Latinsko ime Tu Mu Sianga je Inula helenium, a u Srbiji je poznat kao Oman.

Raste na mestima sa 1800 do 2000 metara nadmorske visine. Može se naći i u Rusiji, Aziji, severnoj Americi i Evropi. Kada je o Kini reč, Tu Mu Sianga ima najviše u provincija Sinđang, ali se poslednjih decenija sadi i u severoistočnim, severnim, severozapadnim delovima Kine, u provincijama Hebej, Džeđang i Sečuan.

U kineskoj tradicionalnoj medicini koriste se svi delovi biljke – listovi, cvetovi i koren.

Tradicionalni lekari njegovo ulje su od davnina koristili za smanjenje visoke telesne temperature i sve vrste upala zbog njegovog antibiotskog dejstva. Verovali su takodje da je efikasno imunološko sredstvo.

Zrnasti lek napravljen od Tu Mu Sianga efikasan je u poboljšavanju tonusa slezene i želuce, a koristi se i u slučajevima problematičnih trudnoća. Kineski tradicionalni lekari prepisivali su ovu vrstu leka u zrnu u dozi od 3 do 9 grama dnevno.

Tu Mu Siang je takodje veoma dobar za olakšavanje iskašljavanja jer čini plućni sekret tečnijim i zato su aromatična ulja od ove biljke tradicionalni lekari koristili u lečenju hroničnog bronhitisa i bronhijalne astme.

Sem toga, Tu Mu Siang je jedno od tradicionalnih sredstava za poboljšavanje varenja i otvaranje apetita kao i protiv crevnih parazita.

Latinski naziv Tu Mu Sianga "helenium" vezan je za zanimljivu ljubavnu priču o princu Parisu, sinu trojanskog kralja i njegove supruge Helene u drevnoj Grčkoj za vreme trojanskog rata. Na putu za Troju, Helena je u ruci drži bas biljku Tu Mu Siang.

Pripremila Džang Huodženg