Po četvrti put u poslednjih 50 godina, posle dve konferencije Pokreta nesvrstanih 1961. i 1989.g. i sastanka Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS) 1977.g., Beograd je opet domaćin velikim međunarodnim skupovima na kojima se razmatraju istaknuti problemi međunarodne politike i ekonomije i time se uspostavlja intenzivna međunarodna saradnja između svih regiona sveta.

Pre tačno 50 godina, na inicijativu tadašnjih lidera Jugoslavije, Indije, Egipta i Indonezije – Tita, Nehrua, Nasera i Sukarna , u Beogradu je održana inauguraciona konferencija Pokreta nesvrstanih, međunarodne organizacije zemalja u razvoju, koja je tada imala 25 osnivača, a danas okuplja 118 članica i 20 zemalja posmatrača.

Iako nastao tokom Hladnog rata kako bi ujedinio zemlje koju su se nalazile van dominantnih blokovskih struktura, a koje su se borile za mir, koegzistenciju, ravnopravnost, suverenitte i integritet, protiv kolonijalizma, za pravedniji svet i izvesniju budućnost, Pokret nesvrstanih, tražeći svoj novi identitet u XXI veku, nastavio je da visoko uzdiže pomenute principe i aktivno se bori za ekonomski napredak, jednakost razvojnih mogućnosti i široku saradnju unutar globalnog Juga, kao i sa razvijenim zemljama.

Danas je otpočeo svečani dvodnevni skup kojim se obeležava 50-a godišnjica osnivačke konferencije Pokreta nesvrstanih koja je početkom septembra 1961.g. održana u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije, a danas Srbije, Beogradu. Kao i tada, i sada se Beograd ponovo pojavio na mapi svetskih dešavanja i iznova se povezao sa strujanjima koja pokreću i utiču na sudbinu dve trećine čovečanstva. Sve ove zemlje koje su se odazvale učešću na ovom skupu, po rečima ministra spoljnih poslova Srbije g-dina Vuka Jeremića, predstavljaju „prijatelje Srbije i kad su padale bombe, i danas kad se vrši pritisak da se prizna nezavisnost Kosova". (Denevnik RTS)

Svečani skup u Beogradu otvoren je danas u 16 časova u domu Narodne skupštine Srbije, a pozivu Predsednika Srbije Borisa Tadića odazvalo se 113 delegacija članica Pokreta nesvrstanih sa oko 600 delegata koje predstavljaju sve delove čovečanstva, dok su se njima pridružili i predstavnici zemalja posmatrača – Španije, Finske i Mađarske, kao i predstavnici zemalja naslednica bivše Jugoslavije. Pored samih članica Pokreta nesvrstanih i posmatrača, skupu se pismom obratio i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, a učešće su uzeli i predstavnici drugih regionalnih organizacija, kao što su Organizacija islamske konferencije, Arapske lige, Afričke unije itd.

Otvarajući ovaj skup ministar spoljnih poslova Egipta i trenutni predsedavajući samog Pokreta, g-din Mohamed Kamel Amr, osvrnuo se na zasluge osnivača Pokreta nesvrstanih koji su svojim delovanjem i principima potvrdili snagu ove organizacije koja postoji već 50 godina. Iako je Srbija, najveća od naslednica bivše Jugoslavije, jednog od pokretača globalne nesvrstanosti, trenutno samo posmatrač u ovoj organizaciji, predsednik Tadić je podsetio da i spoljna politika Srbije uveliko deli sve napredne principe nesvrstanosti, nastoji da intenzivira saradnju sa ovom grupacijom zemalja i aktivno nastoji da potpomogne proces učvršćivanja mira u svetu i povećanja uzajamnog poverenja. Prema tome, ovaj skup ne predstavlja nekakav odraz nostalgije za minulim vremenima, već jasan izraz zaostavštine Beogradske konferencije kada su „nesvrstani odbacili ideju o podeli sveta na dva bloka i ponosno su stali i saopštili ideju trećeg puta i objavili rat svemu što je zastarelo i prevaziđeno u međunarodnim odnosima", rekao je predsednik Tadić. Tako je i Srbija, kroz Jugoslaviju, dala svoj doprinos učvršćivanju bezvremenskih principa nesvrstanosti koji oličavaju jedan bolji i pravedniji svet.

Pored egipatskog šefa diplomatije i predsednika Srbije, učesnicima su se obratili još i bivši šef jugoslovenske diplomatije Budimir Lončar, koji je dao jedan istorijski pogled na evoluciju nesvrstanosti i njene nove zadatke, a onda su svoje govore održali i ministri spoljnih poslova zemalja koje su u nekom periodu predsedavale Pokretom nesvrstanih – Alžir, Indonezija, Indija, Zimbabve, Malezija, Južna Afrika, Kolumbija, a nastupi ministara zemalja članica će se nastaviti i tokom drugog dana ovog svečanog skupa. Ovim skupom će većinom dominirati ekonomske i razvojne teme, iako su pojedini učesnici pokrenuli i pitanja vezana za status Palestine, blokadu Kube, sankcija protiv nekih nesvrstanih zemalja, kao i skorašnjih dešavanja na Bliskom istoku.

Što se tiče same Srbije, kao domaćina ove svečanosti, kako su to ukazali predsednik Tadić i ministar Jeremić, ovo je velika prilika da se učvrste oprobana prijateljstva i obnove stare veze, dok bi se saradnja, naročito na ekonomskom planu, mogla podići na još viši nivo i vrata su sada široko otvorena. Ministar odbrane Dragan Šutanovac je, sa svoje strane, naglasio u susretima sa ministrima spoljnih poslova Iraka i Alžira da bi saradnja u oblasti vojne industrije, vojnog školstva i zdravstva mogla da bude interesantna za većinu zemalja-članica Pokreta nesvrstanih. S druge strane, neki od posmatrača, kao npr. Španija, primetili su da je ovaj skup i idealna prilika da Srbija aktivno lobira među većinom svetskih država za podršku svojoj politici očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji.

Velika je nada da će ovaj skup, pored širokih mogućnosti koje se pružaju, u mnogome pomoći i konkretnoj realizaciji ciljeva koji bi bili na obostranu korist i Srbije i samog Pokreta nesvrstanih. Vreme će pokazati rezultate koji bi bili podjedanko opipljivi kao i oni koji su nastali tokom prvih 50 godina razvoja ovog globalnog fenomena.

Mr Jovan Čavoški