Pre nekoliko dana u Pekingu su počela zasedanja Svekineskog narodnog kongresa i Svekineskog narodnog političkog konsultativnog saveta, pa ćemo i mi danas razgovarati o jednoj temi o kojoj raspravljaju i najviši kineski rukovodioci i običan svet. Zašto su stanovi u Kini toliko skupi, pitanje je koje muči veliki broj Kineza, naročito onih koji još uvek nemaju krov nad glavom. Odgovore na mora mnogobrojna pitanja sam potražila od mojih koleginica, Vang Tingting (Vesna) i Đi Sju (Mia).

Vesna nema stan, a Mia je od 2009. godine vlasnica stana u Pekingu. Prilikom kupovine stana pomogli su joj roditelji. Mladi ljudi bez pomoći roditelja, zaista nisu u mogućnosti da sami kupe stan, jer u delu koji je dosta daleko od centra grada, u opštini Šiđingšan, kvadratni metar stambenog prostora košta između 25 i 30 hiljada juana (2,5 do tri hiljade evra).

Da bi donekle rešila problem prebrzog rasta cena nekretnina, pekinška vlada je u februaru ove godine počela da sprovodi osam propisa o kupovini stanova. Prema tim propisima, porodicama koje imaju stalni boravak u Pekingu, a koje već imaju dva stana, zabranjena je dalja kupovina stanova. Porodice bez stalnog prebivališta u Pekingu mogu u svom vlasništvu da imaju samo jedan stan, ali prethodno moraju dostaviti dokaze o uplaćenom porezu na lične prihode ili socijalnom osiguranju.

I u Kini su veoma popularni socijalni stanovi, a mogućnost da dobiju socijalni stan imaju svi koji imaju mala primanja. Postoje četiri kategorije socijalnih stanova, a za koji od njih radnici mogu konkurisati zavisi isključivo od visine primanja. Pošto je interes veliki, nakon predavanja dokumenata na dobijanje ključeva od stana mora da se čeka. Ovi stanovi su za oko 50 odsto jeftiniji od tržišne cene, ali se većina njih nalazi u predgrađu i loše su saobraćajne veze sa ostalim delovima grada.

Pripremila: Tatjana Soldat