Kolaps, odnosno toplotna sinkopa, najčešći je, srećom i najblaži poremećaj do kojeg dolazi usled visokih temperatura, pregrejanosti i dehidratacije. O tome kako da se zaštitimo od ovog, ali i drugih, ozbiljnijih stanja izazvanih vrućinom razgovaramo sa dr Mirelom Naćić iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Nagli skok temperature, koji nas je zadesio sredinom juna, kada se živa u termometru popela do čak 36-37 stepeni celzijusa, teško podnose i zdrave osobe, a kamoli hronični bolesnici i stari. Vitalnom organizmu je potrebno desetak dana da se navikne na ovakve meteorološke šokove, a onom koji već pati od hroničnih tegoba ili iscrpljenosti, ovo prilagođavanje traje duže i propraćeno je intenzivnijim poremećajima. Prema najavama meteorologa izgleda da nas tokom celog leta očekuju nagli temperaturni skokovi i padovi, te smo u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć potražili savet kako da što bezbolnije prođemo kroz ovaj period i kako da prepoznamo da li su tegobe koje mogu nastupiti samo blaga reakcija organizma ili ozbiljno stanje koje se mora hospitalizovati. Doktorka Mirela Naćić, specijalista interne medicine, sa desetogodišnjim stažom u Hitnoj pomoći naglašava da postoje četiri poremećaja do kojih dolazi usled visokih temperatura, od čega su dva blaža ujedno i najčešća.

Od bezazlenog kolapsa...

- Najblaži poremećaj je takozvana toplotna sinkopa, odnosno kolaps, kaže dr Naćić. - Manifestuje se tako što usled boravka u pregrejanoj prostoriji ili na otvorenom, telo više nema uslova da odaje taj višak toplote i isparenja, pa se osoba intenzivno preznojava, koža joj je hladna i moguće su kratkotrajne vrtoglavice i nesvestice, mada najčešće ne dolazi do potpunog gubitka svesti. To se dešava i mlađim, zdravim osobama, na primer devojkama koje konstitucionalno imaju nizak pritisak, a usled gubitka tečnosti i soli iz organizma, tenzija dodatno pada. I, ako se na to nadoveže još i hipoglikemija, može da dođe dokolapsa. Ovo stanje se, međutim, lako može regulisati. Najpre osobu treba skloniti sa mesta na kome je kolabirala, ako je bila u zagušljivoj i pregrejanoj prostoriji izvesti je na svež vazduh, u hladovinu. Ako je bila na suncu, odmah je skloniti sa sunca, raskomotiti, rashladiti, dati vodu ili mineralni napitak, sok. Nije neophodno da se javi lekaru, ako se, nakon preduzetih mera rashlađivanja i nadoknade tečnosti posle dvadeset-trideset minuta oporavi.

U gotovo 99 odsto slučaja među pozivima upućenim Hitnoj pomoći zbog tegoba prouzrokovanih visokim temperaturama radi se upravo o kolapsima.

- Nešto teži, ali i dalje vrlo benigni su toplotni grčevi, kaže dr Naćić, gde su simptomi slični kao i u prethodnom slučaju, smo što se javljaju i grčevi u mišićima, a to je signal da u organizmu nema dovoljno soli. Ponekad zanemarujemo taj deo priče da je u toplim danima važno nadomestiti i so, a ne samo vodu. Osobi koja ima toplotne grčeve, treba kao i u prethodnoj situaciji obezbediti hladovinu, vazduh, rashlađivanje, ali je važno da unese i neku slanu tečnost. To može biti supica, obična posoljena voda, a i koka-kola efektno pomaže u ovim situacijama, samo ako joj se doda prstohvat soli. Praktično u tom napitku imate sve što je potrebno da se organizam rehidrira, i vodu, i glukozu i minerale. Slanu tečnost treba uzimati na svakih pola sata, po otprilike 2 dL. Ovaj poremećaj se najčešće završava brzo i bez potrebe za hospitalizacijom. Ali, ako potraje i ako se simptomi ne koriguju, ipak se treba obratiti lekaru.

...preko toplotne iscrpljenosti...

Toplotna iscrpljenost je treći, malo teži poremećaj i ova reakcija nastaje kada izlaganje vrućini ili suncu traje tokom dužeg vremenskog perioda, satima ili čak danima, objašnjava naša sagovornica. Danas, kada većina ljudi ima solidne uslove rada i stanovanja, to se vrlo retko dešava, i to najčešće starijim, iznemoglim osobama.

- Ukoliko se ipak dogodi, kaže dr Naćić, može da dođe do poremećaja na nivou centralnog nervnog sistema, odnosno poremećaja stanja svesti tipa delirijuma ili kome, što je praćeno povraćanjem, konvulzijom. Koža je bleda, hladna, preznojena, ali je telesna temperatura normalna, što znači da je očuvan termoregulacioni mehanizam. Ovaj poremećaj zahteva hospitalizaciju, jer se tečnost i so mora nadoknaditi infuzijom, a ne oralno. Pošto je došlo do poremećaja stanja svesti, mora se konsultovati i neurolog, kako bi se isključile eventualno i neke druge anomalije i bolesti.

...do toplotnog udara

Najteži poremećaj izazvan visokim spoljašnjim temperaturama je - toplotni udar. Na svu sreću, ovo se najređe dešava jer većina ljudi odreaguje pre nego što dođe do udara.

- Kod ovog poremećaja otkazuje mehanizam za regulaciju telesne temperature, prestaje znojenje, a temperatura može da skoči i do 43şC, kaže dr Naćić. -Stanje svesti je poremećeno, dolazi do delirijuma, kome, konfuzije, poremećaja vida, povraćanja, mučnine. Neophodna je hospitalizacija i konsultacija neurologa. Osobu obavezno, pre nego što lekarska ekipa dođe treba skloniti u hlad, ali najčešće nije moguće dati joj tečnost da pije, usled, kao sam već rekla, poremećenog stanja svesti. Radi spuštanja temperature poželjno je preko nje staviti plahte, nakvašene umereno hladnom vodom.

Opšti savet dr Naćić je da svako treba da prati svoj organizam i da vodi računa o dovoljnom unosu tečnosti i soli. Posebno ugrožene grupe, hronični bolesnici, starije osobe, bebe i trudnice najbolje je da ne izlaze od 10 do 18 časova, a ako je to baš neophodno da svakako zaštite glavu odgovarajućim šeširom ili kapom.

- Kardiovaskularni bolesnici i hipertoničari najteže podnose nagle skokove temperature i uopšte česte promene vremena, jer su njihovi krvni sudovi već oštećeni i teže se adaptiraju, ističe dr Naćić. - Pacijenti koji imaju visok krvni pritisak trebalo bi da se posavetuju sa svojim lekarom i eventualno umanje doze lekova koje uobičajeno piju. Usled visokih temperatura, pojačanog gubitka tečnosti i soli, kao i širenja krvnih sudova, pritisak se smanjuje, a i pad pritiska kod njih može da izazove tegobe, jer srce tada brže radi. To su najčešće minimalne korekcije doza, ali ne treba da ih preduzimaju na svoju ruku već u dogovoru sa lekarom.

Sanja Lazarević

(Izvor: VIVA)