5. Finansijska kriza nanela je ogromne štete ekonomiji u mnogim zemljama. Šta treba da naučimo od ove krize? Mere koje je Kina preduzela za borbu protiv finansijske krize bile su hvaljene. Kako Vi, kao ekonomski stručnjak, vidite ekonomski razvoj Kine?
Ekonomska kriza je imala veliki efekat na privredu gotovo svih zemalja. Određene zemlje, među kojima se nalazi i Kina, su malo bolje prošle, ali posle prvog udara gde je finansijski sektor imao problema, u drugom, glavnom talasu krize, defakto se kao glavni vinovnik krize pokazao nedostatak tražnje, a onda je usledio pad proizvodnje, jer ako nema ko da traži vaš proizvod onda ne vredi ni da ga proizvodite. To su mogle da apsorbuju jedino zemlje sa velikim unutrašnjim tržištem koje su mogle da prevaziđu nedostatak tražnje koji se javio na globalnom nivou. Ako pogledate šta se dogodilo, imate Vašu zemlju Kinu, koja je uspela da zabeleži ne dvocifren, ali jako, jako visok jednocifren rast, imate Brazil koji je u pozitivi, mada se tamo još vrše rasprave da li je, ali jeste, ipak je dobro prošao. Sve druge zemlje koje nemaju veliko unutrašnje tržište su morale da imaju probleme sa tom krizom. Mi smo u Srbiji uveli određene mere, a ja mogu sa određenom dozom zadovoljstva da kažem da je Srbija prošla sa manjom dozom deficita nego što se očekivalo. Mi imamo pad BDP, ali on je daleko manji od drugih zemalja u regionu, imamo defivit u budžetu, ali on je manji od većine zemalja u regionu. Z razliku od drugih, mi imamo velike devizne rezerve i ne trebaju nam nikakve spoljne pare. Vidite da sada imaju problema i Grčka i Mađarska i Rumunija itd mi tih problema nemamo. Većina zemalja je povećala porez na dodatnu vrednost, mi to nismo učinili. Tako da smo mi prilično izbalansirano, iako smo mala zemlja, uspeli da prođemo kroz krizu, što je verovatno posledica i mera koje je vlada Srbije preduzela. Ja neću da kažem da je samo to, da ne bi ispalo da hvalim svoju vladu, verovatno ima i nekih drugih okolnosti, ali to je ipak dalo rezultate. Što se tiče Kine, ona ima svoje strateško opredeljenje, i ja mislim da to strateško opredeljneje o kome sam imao prilike da razgovaram sa vašim rukovodstvom, ide u pravcu toga da se u narednom periodu znatno poveća ulaganje u razvoj i da se vrši restrukturiranje. Danas sam sa vašim zamenikom gradonačelnika pričao o restrukturiranju sa jaččanjem sektora usluga u odnosu na druge sektore, gde se pojavljuju sektori gde nemate dovoljnu konkurentnost, dakle to su pravi putevi kojima treba da se kreće Kina. MI isto se nalazimo u situaciji da pravimo strategije. Ja mislim da je ekonomska nauka manje-više dostigla neki nivo kad možete sa priličnom sigurnošću da definišete neke pravce održivog razvoja. Ja mislim da će se to desiti kako u NR Kini, tako i kod nas.
