Pomeni predaka

Prema novogodišnjim običajima dvadeset devetog dana poslednjeg maseca godine treba otići na grobove predaka i evocirati uspomene na njih. Poštovanje predaka predstavlja dugu tradiciju u Kini. Razmišljem o precima kao da su još živi Kinezi izražavaju veliko poštovanje prema njima.

Prolećni praznik je najznačajniji period za pomen na pretke i odlazak na njihove grobove je izuzetno važan čin. Obično se na groblje ide ujutro 29.dana poslednjeg meseca po lunarnom kalendaru u većini područja Kine. Prema zapisima Ču Šija iz perioda Istočni Han u, kako je mi Kinezi zovemo, tadašnjoj Beloj knjizi „O društvenom i ekonomskom životu u periodu istočni Han" ( 25.do 220.godine naše ere), prvi dani januara po medjunarodnom kalendaru pripadaju kraju godine po lunarnom. Tim povodom, domaćin sa ženom i decom odlazi na grobove predaka, evocirajući uspomene na njih. Po povratku kući, svi članovi porodice poredjani po generacijskom sledu vinom nazdravljaju bogovima, a zatim drvenim pločama sa imenima pretaka. Nakon toga, oni medjusobno, jedni drugima, nazdravljaju za mir, sreću, dobro zdravlje i dug život. Ovo je jedan od važnih obreda za vreme prolećnog praznika koji je nastao još u davno doba dinastije Han, odnosno u periodu od 206.pre naše ere do 220. godine naše ere.

Mali Cusi

Dan pre Cusija, odnosno poslednjeg dana godine se zove „Mali Cusi". Svaka porodica tim povodom na trpezu iznosi vino i raznovrsnu hranu. Razmenjuju se posete u znak „ ispraćaja stare godine". Tri dana uzastopno ispred kuća se pale mirisni štapići koji se zovu „nebeski miris".