Prvo zasedanje Svekineskog narodnog kongresa 13. saziva je otvoreno u ponedeljak. Koje teme ovogodišnjeg kongresa su najzanimljivije za Srbiju?

Želim prvo da istaknem odlično prijateljstvo i jako blisku saradnju na istorijskom nivou između NR Kine i Republike Srbije i zahvaljujem se rukovodstvu Kine, pre svega predsedniku Si Đinpingu, ali i premijeru Li Kećijangu kog sam imala čast i zadovoljstvo da upoznam na samitu „16+1" u Budimpešti, na poverenju koje imaju u Srbiju i ličnom prijateljstvu sa Aleksandrom Vučićem i prijateljstvu prema srpskom narodu. Nama je to izuzetno važno i sa pažnjom pratimo reforme koje se dešavaju u NR Kini i stvarno veličanstven ekonomski rast i razvoj i rukovodstvo koje radi u službi naroda. Ono što je nama svakako posebno važno to je predsednikova inicijativa „Pojas i put" i povezivanje dva naroda, ali i ostalih naroda, ne samo na Zapadnom Balkanu i Evropi, i mislimo da je inicijativa „Pojas i put" predsednika Si Đinpinga svakako jako važna i gledamo na to kao na jednu veliku priliku ne samo za Srbiju već i za zemlje Evropske unije i za naš ubrzani rast i razvoj, tako da to je aspekt koji ćemo sa pažnjom posmatrati.

Kako vidite promene u Kini u proteklih pet godina?

Neverovatne su reforme koje su implementirane u Kini pod rukovodstvom predsednika Sija. Ono što je za mene bilo fascinantno to je otvaranje više od 65 miliona novih radnih mesta. Takođe, jedan jako brzi prelazak na inovacije i na upotrebu novih tehnologija gde je Kina svakako rame uz rame sa SAD-om jedan od svetskih lidera. To je ono što nama govori da su promene moguće i da su takođe brze promene moguće i to je ono gde mi pokušavamo i Srbiju da podignemo da bude jedan od lidera zapadnog Balkana, svakako nadamo se i u nekoliko godina jedna od vodećih zemalja u okviru Evrope.

Da li Srbija može nešto da nauči od reformi koje Kina sprovodi?

Može i trudimo se da učimo svaki dan. Fascinantno je videti ekonomski rast koji je planiran od 6,5 odsto BDP-a u 2018. godini za jednu tako ogromnu ekonomiju i ekonomiju koja je svakako jedna od vodećih u svetu. Što se tiče strukturnih reformi, mi smo učili od reformi i mera fiskalne konsolidacije i uspostavljanja makroekonomske stabilnosti, ali i takođe reformi u sektoru javnih preduzeća i podsticaja privatnom sektoru. To je ono što i mi pokušavamo da uradimo u Srbiji. Prethodna vlada je to uradila sa ogromnim uspehom zahvaljujući čemu je ova vlada mogla da ima jedan zdrav osnov za ubrzani rast i na nama je sada da idemo na ubrzani ekonomski rast.

Protekle dve godine su bile veoma plodonosne za saradnju Srbije i Kine. Visoka delegacija Srbije prisustvovala je forumu o „Pojasu i putu" i tada je potpisan niz bilateralnih ugovora i nastavljeni su susreti u okviru „16+1". Koje biste ugovore izdvojili kao najplodonosnije?

Svakako ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji pruge Beograd-Budimpešta. Mislim da je to ugovor koji je od izuzetnog značaja za Srbiju, ali i za regionalno povezivanje, ali i ugovor koji je za mene nekako simboličan. To je prvi ugovor koji je Srbija potpisala kao veliki prijatelj Kine, ali i kao zemlja koja je u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, i Kina i Mađarska kao zemlja članica Evropske unije. Tako da je u tom smislu to prvi tripartitni ugovor u kom učestvuje Kina, jedna članica Evropske unije i jedna zemlja koja je veliki prijatelj Kine, a koja je viđena kao jedna od zemalja koje će biti prve nove članice EU. Tako da mislim da je taj projekat odličan ekonomski, ali i jako značajan politički. Pored ovoga, drago mi je da je Srbija i na ovom samitu „16+1" bila zemlja sa najvećim brojem potpisanih ugovora sa Kinom i mi ćemo nastaviti da implementiramo te ugovore. Takođe, tu je jedan od značajnih ugovora nastavak izgradnje koridora 11, odnosno deonica između Preljine i Požege, i mi se nadamo da ćemo čak do kraja ove godine moći da krenemo u izgradnju te deonice, ali i projekti u oblasti zaštite životne sredine i u tom smislu projekat raščišćavanja otpadnih voda u Beogradu. Takođe, energetski projekti kao što je projekat takođe potpisan o izgradnji toplodalekovoda između TE Nikole Tesle u Beogradu i grada Beograda. Tako da su projekti jako diversifikovani. Oni pokrivaju skoro sve sfere ekonomskog života Srbije, ali uvek mislim da je važno da kada govorimo o tim projektima u okviru inicijative „Pojas i put" da ne zaboravimo projekat koji simbolično najviše znači za odnose Srbije i Kine i projekat koji je kičma našeg prijateljstva, a to je investicija kineskog Hestila u železaru Smederevo čime je očuvano 5.000 radnih mesta, ali i više od 20.000 radnih mesta indirektno u Srbiji, zahvaljujući stvarno danas velikom uspehu kineskog investitora.

U poslednjih godinu dana otvorena je i direktna avio linija i ukinute su vize između Srbije i Kine. Kako je to uticalo na poslovnu saradnju dveju zemalja?

To je jako značajno. Mi smo dugo pregovarali oko uvođenja direktne avio linije Beograd-Peking i ja se zahvaljujem kompaniji Hajnan erlajnz što je izašla u susret. Mislim da puni letovi pokazuju da je to bila i dobra poslovna odluka. I nadamo se da ćemo uskoro imati i let koji ne ide preko Praga, već direktno Beograd-Peking. Mislim da za to postoje uslovi i da će postojati sve veća ekonomska opravdanost jednog takvog poteza. Mi smo i u tom smislu ukinuli vize za građane NR Kine i očekujemo stvarno veliki broj turista koji će dolaziti u narednom periodu. Grad Beograd je počeo da postavlja turističke znakove i na kineskom jeziku. Očekujemo stvarno ceo jedan novi segment saradnje sa Kinom u tome.

Srbija uskoro planira otvaranje kulturnog centra u Pekingu. Da li to znači da je produbljivanje kulturne saradnje podjednako važno kao i unapređenje ekonomske saradnje?

Želim da potvrdim. Apsolutno je jednako važno i mi ćemo se truditi da ojačamo kulturnu diplomatiju Srbije. Izuzetno mi je drago da u ovom trenutku radimo na izgradnji kulturnog centra u Pekingu i to u jednoj oblasti koja je prominentna za kulturne centre. Ja se nadam da će otvaranje našeg kulturnog centra u Pekingu biti već u maju. Takođe, istovremeno se radi na izgradnji Kineskog kulturnog centra u Beogradu tako da očekujem da ta dva kulturna centra otvore neke nove avenije naše saradnje i da ta saradnja bude takođe u oblasti pozorišnih predstava i filmske produkcije. Posebno mi je drago da na Beogradskom festivalu igre, koji sada počinje u Beogradu, jedna od glavnih trupa koje učestvuju je Balet Hongkonga i to je jedna od predstava koje građani Beograda i Srbije sa nestrpljenjem očekuju zato što balet Hongkonga jeste jedna od najvažnijih svetskih trupa u modernom plesu.