Srednjovekovni grad Pingjao u kineskoj severnoj provinciji Šansi upisan je u Listu svetske kulturne baštine 1997. godine. Žiri je istakao da je Pingjao najbolje sačuvani grad srednjeg veka u Kini. Pingjao je pokazao tokom kineske istorije izuzetne i celovite segmente kineske kulture, društva, privrede i religije.

Pingjao je kao sreski centar dobio razmeru već u devetom veku pre n.e. Ceo grad je otprilike u obliku pravougaonika, površina mu je 2,25 kvadratnih kilometara. Današnji Pingjao je podignut pre više od 600 godina, dobro su očuvani zid, ulice, stambene četvrti, prodavnice i hramovi. Srednjovekovni Pingjao po glavnim građevinama i rasporedu ovaplotio je tradicionalnu kulturu vodeće kineske nacionalnosti Han koja je trajala nekoliko hiljada godina. Ceo Pingjao je istorijski muzej građevinske umetnosti dinastija Ming i Ćing（1368-1911）.

Zid u Pingjaou je podignut pre 2800 godina, na početku je napravljen od zemlje. Godine 1370. zemljani zid je preuređen u zid od opeka i kamena koji je stalno učvršćivan. Današnji zid je onakav kakav je bio pre nekoliko stotina godina.

Gradski zid je dugačak više od 6000 metara, visok 12 metara. Liči na kornjaču, ima šest kapija, od njih severna i južna strana ima po jednu, a istočna i zapadna po dve kapije. Južna kapija se smatra da je kornjačina glava, dva bunara van kapije simbolišu dva oka kornjače. Severna kapija je kornjačin rep, tu je najdublji kraj grada, sva otpadna voda otuda lagano isteče. U tradicionalnoj kineskoj kulturi kornjača je simbol dugog života. Oblik zida pokazuje da su drevni Kinezi želeli da Pingjao uz pomoć magične kornjače bude čvrst i postojao večno.

U ovom zatvorenom gradu ispravna glavna ulica kao gradski os prostire se u pravcu jug-sever, veće i manje ulice se prepliću uzdužno i popreko. Ceo grad je uređen i funkcionalan.

Starinske stambene četvrti u Pingjaou se karakterišu isključivo četvorougaonim dvorištima koja su opasana zidom, sve zgrade su podignute od sivih opeka, imaju jasnu građevinsku osu, glavna zgrada očigledno se razlikuje od sporednih koje stoje paralelno. Svako dvorište je zatvoreno od sveta zidom visokim sedam-osam metara. Glavna zgrada u ovim dvorištima je zadržala oblik pećine lesa na severozapadu Kine, ukrašena je finom rezbarijom u drvu i opekama, a takođe rezbarijom na papiru, sve to odiše na jarki folklor. Takvih četvorougaonih dvorišta ima više od 4000, koja su većinom podignuta u dinastijama Ming i Ćing. Od njih preko 400 je odlično sačuvano. Pingjao sa ovim karakterističnim dvorištima je ocenjen za najbolje sačuvane stambene četvrti nacionalnosti Han iz drevnog doba.

U srednjovekovnom Pingjaou sačuvano je još uvek šest hramova, kao i mnoge radnje. Sve su original, pokriveni žutim i zelenim emaljiranim cepovima ili sivim crepovima, koje takođe simbolišu rang. Ove starinske zgrade nude najverniju sliku prometnih ulica u u dinastijama Ming i Ćing.

Pingjao ima spomenike kulture u izobilju. Na primer, budistička dvorana 10 hiljada buda u milenijumskom hramu Dženguo na severoistoku po starosti je treća u Kini građevina drvne konstrukcije. U dvorani je sačuvan veći broj skulptura u boji, koje su uzorci za istraživanje kineskih skulptura u ranom stadijumu. Zapaža se i hram Šuanlin podignut u šestom veku. To je veliki hram sa više od 10 dvorana, u kojima stoji više od 2,000 obojenih budističkih figura od gline, te Šuanlin sa pravom uživa reputaciju "Riznice vajarstva iz drevne Kine." Osim toga, u Pingjaou se vidi takođe više od 1,000 kamenih ploča sa uklesanim natpisima.

Pingjao ima specifičan status u finansijskoj istoriji moderne Kine. Godine 1824. u Pingjao je osnovana prva kineska štedionica"Žišenčan" koja je primenila trasiranu menicu umesto gotovine. "Žišenčan" je zatim proširivao poslove na celu Kinu, pa i na Japan, Singapur i Rusiju. "Žišenčan"je nazvan "Prvom štedionicom pod nebom". Pod uticajem "Žišenčana", bankarstvo se u Pingjaou brzo razvijalo. Kad je Pingjao u finansijskom zenitu, ovde je bilo 22 štedionice što je učinilo polovinu broja štedionica u tadašnjoj Kini. Besumnje Pingjao je tada bio kineski finansijski centar.

Zapadna ulica u Pingjao u je bila finansijska ulica pre 100 godina. I sada su na toj ulici radnja do radnje, sve imaju dobar bizinis. Među njima stoji i štedionica"Žišenčan" koja nije velika, nema lepog pogleda. Ali taman u ovoj zabačenoj i neuočljivoj štedionici funksionisao je centar ogromne finansijske mreže koja je pokrivala nesamo Kinu.

Drevni Pingjao je briljantan, a današnji Pingjao pun čara. Jedan zid je pregradio novi Pingjao od srednjovekovnog sreskog centra. Unutra zida je srednjovekovni sa sačuvanim formacijskim stanjem kakvo je bilo pre 600 godina. Van zida je novi Pingjao. To su dva stilski potpuno različita grada. Svako ko dolazi, nehotice će na ovom istorijskom spoju duboko razmisliti.