Pećine Mogao sa svojim uklesanim pećinama kod Dunhuana nudi najmonumentalniju i najbolje sačuvanu riznicu budističke umetnosti. Godine 1987, Mogao je upisan u Listu svetske kulturne baštine. Žiri za svetsku listu kulturne baštine ocenjuje da je Mogao čuven po svojim kipovima i freskama, pokazuje milenimjumsku budističku umetnost.

Na predgrađu Dunhuana u severozapadnoj provinciji Gansu nalazi se brdo Mingša. Na istočnoj padini brda u pravcu jug-sever u dužini od dva kilometra uklesan je bezbroj pećina u pet spratova koje su lepo uređene i izgledaju veličanstveno. To je takozvani Mogao kod Dunhuana svetskog glasa.

Klesanje pećine je otpočelo 366. godine. I u kasnijim dinastijama neprekidno se nastavljalo, tako da je u sedmom veku odnosno u dinastiji Tang već je uklesano više od 1000 pećina i Mogao je zatim dobio ime "Pećine hiljadu buda".

Majstori iz raznih dinastija su u pećinama uklesali mnoštvo budističkih figura i slikali veliki broj fresaka. Pošto se Mogao tada nalazio na važnom putu svile koji je spajao istok i zapad, u Mogaou su se slivali religija, kultura i znanje sa istoka i zapada, koji se takođe ogledaju u tamošnjim velelepnim pećinama.

Posle istorijskih promena i rušenja od strane ljudskog faktora, u Mogaou je sačuvano gotovo 500 budističkih pećina sa oko 50,000 kvadrata fresaka i više od 2000 kipova. Kipovi su različiti po pozi i gestu, odevanju i mimiki, odrazili su karakteristike različitih dinastija u Kini. I freske su fantastične, ako budu spojene, mogu da sastave galeriju u dužini od 30 kilometara.

Najčešća tema fresaka je budizam. Tu su portreti bude, bodhisattva i vajra, stripovi o budističkim pričama, budističke legende u Indiji, Srednjoj Aziji i Kini, kao i najvažniji trenuci istorije budizma. Osim toga, u freskama se održavaju i društveni život, odevanje, starinske kuće raznih slojeva svih nacionalnosti, kao i njihova muzika, ples i akrobatika. Freske su zabeležile i istoriju kulturne razmene između Kine i sveta. Prema tome zapadni naučnici zovu freske u Dunhuanu "bibliotekom na zidu".

Međutim, Mogao je bila zadesila najžalosnija i najozbiljnija krađa u istoriji. Godine 1900. u jednoj pećini u Mogaou je slučajno otkrivena tajna kamena soba koja se kasnije zove "Canjingdong". U njoj su bili sačuvani budistički kanoni, spisi, vezovi, slike, svilene zastave i drugi budistički umetnički predmeti od velike vrednosti. Bilo je ukupno više od 50,000 komada relikvija. To su antikviteti od četvrtog do jedannaestog veka, koji obuhvataju gotovo sve grane Kine, Srednje i Južne Azije i Evrope: istoriju, geografiju, politiku, nacionalnosti, vojne poslove, lingvistiku i pismo, književnost i umetnost, religiju, medicinu, farmakologiju, nauku i tehniku. Ova zbirka je bila nazvana "Enciklopedija iz Srednjeg veka".

Odkada je bio otkriven "Canjingdong", bio je zabeležen priliv pustolova iz raznih zemalja. Za nešto manje od 20 godina, oni su ukrali iz Dunhuana 40,000 tomova budističkih kanona i veliki broj dragocenih fresaka i kipova, što je za Mogao bila neviđena katastrofa. Relikvije iz Dunhuana se sada čuvaju u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Rusiji, Indiji, Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj, Koreji, Finskoj i SAD, koje čine dve trećine celokupnih relikvija u "Canjingdongu".

Inače odmah po otkrivanju "Canjingdonga", kineski naučnici su brzo počeli da istraže retke predmete u njoj. Godine 1910. izašle su iz štampe prve knjige o otkrivenim predmetima u Dunhuanu. I time je formirana Dunhuan škola. Više od pola veka, naučnici Kine i drugih zemalja su pokazali veliko interesovanje prema umetnosti u Dunhuanu. Kineski naučnici su postigili najvažnije rezultate u izučavanju Dunhuan kulture.

Pećine Mogao kod Dunhuana je prava riznica kineske kulture, kineska vlada je uvek posvetila veliku pažnju njegovom očuvanju. Pošto dolazi sve više turista iz svih zemalja sveta, kineska vlada je ispod brda Sanvej naspram Mogao podigla izložbeni centar Dunhuan umetnosti gde su za posetioce napravljene reprodukcije reprezentativnih pećina.

U poslednje vreme kineska vlada je uložila 200 miliona juana da se podignu virtualne pećine. Zahvaljujući ovoj tehnici, posetiocima se čini da su ušli u pećine Mogao, mogu da priđu i gledaju po dragoj volji. Oni jasno vide sve u njima: obojene kipove, freske i ostale umetničke predmete. Stručnjaci ocenjuju da podizanjem virtualnih pećina, ne samo što su sačuvane freske, već i pomoglo očuvanju ovog kulturnog blaga uopšte, tako da antikviteti i cela kultura u pećinama Mogao mogu da produžuju život.