Vang Luobin je 1913. godine rođen u Pekingu. Od malih nogu je počeo da uči i da se upoznaje sa zapadnom muzikom, te se stoga i školovao u Evropi. On je 1937. godine u motelu u sadašnjoj Ninxia Huiskoj autonomnoj pokrajini prvi put čuo jednu narodnu pesmu nacionalnih manjina koju je pevala gazdarica tog motela. Ta pesma je apsolutno promenila muzički i životni put Vang Luobina. Zbog njene divne melodije i lepog teksta on je počeo da izučava narodne pesme nacionalnih manjina popularne u zapadnom delu Kine. Vang Luobin je bio poznat po pesmi "Na dalekom mestu" sve do 1993. godine kada je ova pesma uvršćena u klasična kineska muzička dela 20- og veka. Pesmu "Na dalekom mestu" Vang je napisao inspirisan svojim ličnim ljubavnim osećanjima. U proleće 1939. godine, čuveni kineski režiser Dženg Junli je snimao film u provinciji Ćing Hai u zapadnom delu Kine i pozvao je Vanga da učestvuje u snimanju. Dženg Junli je angažovao jednu tibetansku devojku Džuo Ma da igra ulogu pastirke, a Vang Luobin je bio njen pomoćnik. Jednog dana, lepa Džuo Ma je meko udarila bičem Vang Luobina po leđima, i iako njih dvoje nisu mogli da se sporazumeju zbog različitih jezika, Vang Luobin je mogao da oseti ljubav ove devojke prema njemu. Zahvaljujući njoj, Vang Luobin je dobio inspiraciju i na osnovu narodne pesme koja je popularna u kineskoj Sindjan-ujgurskoj pokrajini napisao pesmu "Na tom dalekom mestu". Ova pesma ima lepi tekst koji ide ovako: na tom dalekom mestu postoji jedna dobra devojka. Ona ima ružičasto lice kao sunce u svitanje, a njene živahne oči su kao sjajan mesec u noći. Želim da se pretvorim u jagnje i da je stalno pratim, a da ona meko udara bičem po meni. Vang je više od polovine veka živeo u zapadnom delu Kine, gde je sakupio, stvorio i obradio više od 700 nacionalnih pesama tog područja. Pesma "Cveće i dečak" je još nazvana i "Pesma četiri sezone". U njoj se opisivanjem promena pejzaža kroz četiri godišnja doba izražava želja devojke za ljubavlju. Pesma "Devojka u gradu Da Ban" je vrlo poznata u Kini i skoro svi znaju da je pevaju.

Vang Luobin je 1939. godine na jednom muzičkom festivalu čuo ovu pesmu koju je pevao jedan vozač sindjang-ujgurske nacionalnosti. Ova pesma je na njega ostavila duboki utisak. Posle festivala, našao je jednog prijatelja ove nacionalnosti da mu prevede tekst na kineski jezik i potom je obradio ovu pesmu. Vang Luobin je 1949. godine prešao u Sindjang-ujgursku autonomnu pokrajinu Kine. Od tamošnjih ljudi koji znaju da pevaju sakupljao je pesme toga kraja i tako naučio da oseća magičnu draž koju ima tamošnja muzika.