Na prostranoj kineskoj teritoriji postoji mnogo reka , a neke od njih imaju veoma velika kolebanja vodostaja. Kina ima veoma bogate resurse energije vode. Prema podacima zalihe energije vode u Kini je 680 miliona KW, godišnja proizvodnja struje iznosi 5920 milijardi kilovata časova. Kapacitet eventualno eksploatirane energije vode je 378 miliona KW, godišnja proizvodnja struje je 1920 milijardi kilovata časova. Kinesna energija vode je na prvom mestu u svetu kako po zalihama resursa energije vode, tako i po enevtualno eksploatiranim resursima energije vode.

Ukupna zaliha energije vetra na visini od 10 metara u Kini je 3 milijarde i 226 miliona KW iz kojih se računa da je zaliha eventualno eksploatirane energije vetra na kopnu 253 miliona KW, a u bliskom moru 750 miliona KW. Eolska energija uglavnom je podeljena na stepama ili pustinjama u severozapadnom,severnom i istočnom delu Kine, kao i u istočnom i jugoistočnom primorju i na ostrvima. Krajem 1998.godine ukupni kapaciteti 20 centrala eolske energije u Kini je 223 hiljada i 600 KW. Sada elektrana Dabančeng u Sinkjangu je najveća u Kini , a takodje i najveća u Aziji centrala energije vetra u kojoj je montirano 111 agregata generatora sa kapacitetom 300,500 i 600 KW. Ukupni kapacitet elektrane je 57 hiljada i 500 KW.

Kina ima bogate resurse solarne energije. Godišnji obim solarne energije na kopnu je ravan 2400 milijardi tona standardnog uglja. Dve trećine teritorije Kine godišnje dobije sunčevu energiju u iznosu 6000 miliona britanskih termalnih jedinica,a severozapadni deo Tibeta—8400 miliona, te je jedno od područja koje poseduje najbogatije resurse solarne energije. Prva visokokapacitetna elektrana solarne energije se nalazi u selu Guligutaj, okruga Balingjou, Unutrašnje Mongolije koja je oktobra 1982.godine puštena u proizvodnju.