Američki napori da se izbori sa inflacijom trebalo bi da brinu ostatak sveta

Kako Federalne rezerve (FED) Sjedinjenih Država počinju da podižu kamatne stope s namerom da uguše najvišu inflaciju u poslednjih nekoliko decenija, agresivni napori će otežati servisiranje dugova zemalja trećeg sveta, piše Njujork tajms.

Inflacija u SAD-u je porasla na 8,54 odsto u martu sa 7,57 odsto u februaru, pri čemu su ekonomisti okrivili potrošeni paket od više biliona dolara predsednika Džoa Bajdena kao jedan od pokretača inflacije.

Inflacija je navedena u novoj anketi Galupa kao najvažniji ekonomski problem sa kojim se zemlja suočava, gde je 42 odsto ispitanika ocenilo trenutne ekonomske uslove kao loše, a otprilike 76 odsto veruje da se pogoršavaju.

Rastuća inflacija teško opterećuje mala američka preduzeća, od kojih oko 40 odsto planira da poveća cene za 10 odsto ili više kako bi nadoknadilo svoje rastuće troškove.

Istorija je pokazala da agresivni napori FED-a da se uhvati u koštac sa inflacijom često imaju dugotrajne i negativne posledice po zemlje trećeg sveta, navodi Njujork tajms.

Osamdesetih godina prošlog veka, nakon nekoliko godina inflacije, Pol Volker je imenovan za predsednika FED-a. On je podigao stopu federalnih fondova na skoro 20 odsto. Inflacija je tada usporila do kraja 1982. godine.

Međutim, Volkerova odluka je imala efekat prelivanja van granica SAD-a, pošto su dugovi stranih zemalja postali teži za servisiranje, što je dovelo do talasa neplaćanja među tim zemljama, počevši od Meksika 1982. godine, da bi se potom proširilo širom Latinske Amerike, ali i u druge delove sveta.

Pripremio: Bojan Pavlović