COP26 završen Klimatskim paktom u Glazgovu, ali uporni problemi ostaju neizvesni

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama završena je u Glazgovu u subotu, nakon jednodnevnog produženja, a pregovarači su se dogovorili o novom globalnom paktu za borbu protiv klimatskih promena.

Skoro 200 zemalja učesnica usvojilo je klimatski pakt iz Glazgova na kraju 26. zasedanja Konferencije strana (COP26) Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.

Pakt je prvi sporazum COP koji eksplicitno navodi fosilna goriva, uključujući naftu, gas i ugalj, i priznaje njihovu ulogu u eskalaciji klimatskih promena.

Sporazumom se poziva na masovno smanjenje subvencija za energiju uglja i fosilnih goriva, kao i na finansijske podsticaje za pružanje pomoći siromašnijim zemljama, koje će se verovatno suočiti sa najgorim uticajima klimatskih promena, i zadržava globalni cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.

Pakt takođe apeluje na razvijene zemlje da „hitno i značajno povećaju“ svoje finansiranje adaptacije i da ga bar udvostruče u odnosu na nivoe iz 2019. do 2025. godine, na putu ka ispunjenju cilja Pariskog sporazuma za jednako finansiranje smanjenja emisija i prilagođavanja.

Tokom konferencije, niz bogatih vlada se pojačao sa novim obećanjima – u ukupnom iznosu od oko 960 miliona dolara – za dva ključna fonda koja podržavaju UN i koja pomažu ranjivim nacijama da se prilagode klimatskim promenama.

U poslednjim danima događaja, Kina i Sjedinjene Države izdale su zajedničku deklaraciju o unapređenju akcija na klimatskim promenama 2020. godine, što je naširoko pozdravljeno i očekuje se da će podstaći globalne kolektivne akcije.

Međutim, kako je COP26 završen, neka uporna pitanja, posebno finansiranje klime, ostala su neizvesna. Pakt, nakon otpora Sjedinjenih Država, Evropske unije i nekih drugih bogatih zemalja, nije uspeo da obezbedi uspostavljanje namenskog novog fonda za odštetu za koji su se ranjive nacije zalagale ranije na samitu.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da konferencija nije postigla ključne ciljeve, kao što je postizanje sporazuma o potpunom ukidanju upotrebe uglja i ukidanju svih subvencija za fosilna goriva.

Bogate zemlje takođe nisu uspele da ispune neispunjenu obavezu finansiranja klime u iznosu od 100 milijardi dolara za podršku zemljama u razvoju od 2020. godine, pri čemu se u tekstu poziva samo da se novac dostavi „hitno“.

„Ali imamo neke gradivne blokove za napredak“, rekao je šef UN.

Pripremio: Zoran Spasić