Kineski odgovor na izazov nove vrste

piše: Ivona Lađevac, načelnica Centra za studije “Pojasa i puta”, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Opšte je poznato da živimo u nepredvidivom svetu, svetu koji karakteriše mnoštvo izazova. Jednu od tipologija savremenih pretnji je, 2004. godine, utvrdila Rezolucijom A 59/565 Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija (GS OUN).

Naime, na listi navedenih pretnji prva je bila kategorija ekonomskih i socijalnih pretnji, uključujući siromaštvo, zarazne bolesti i narušavanje životne sredine, druga, međudržavnih konflikata, treća, unutrašnjih, četvrta, nuklearnog, radiološkog, hemijskog i biološkog oružja, peta, terorizma i, šesta, transnacionalnog organizovanog kriminala.

Listu pobrojanih pretnji pratila je i napomena da, bez obzira na pojedinačnu snagu, nijedna zemlja sveta nije i neće biti imuna na njih. Zaista, svaka država u bilo kom trenutku može se suočiti sa, bar, jednim od njih. Ono što pravi razliku između  država je način na koji će na izazov odreagovati.

Ovih dana svedoci smo borbe koju Kina vodi s virusom COVID-19 ili koronavirusom. Pred Kinom se, potpuno neočekivano, pojavio najvažniji zadatak u poslednjih nekoliko decenija. Međutim, čak i u ovakvoj situaciji, rukovodstvo Kine pokazalo je mudrost i posvećenost u pronalaženju najboljih mogućih rešenja. Pravovremene, mudre i duboko promišljene odluke za očuvanje života, pokazale su se kao adekvatan odgovor na svaki aspekt ove krize i uspešno umanjile njene negativne posledice. Jedan od odgovora koji izaziva duboko divljenje celog sveta jeste brzina izgradnje bolnica u Vuhanu i angažovanje dodatnih medicinskih radnika. Kineski narod je i inače poznat po izraženom osećaju zajedništva, a u ovim teškim trenucima to je još više došlo do izražaja. Primera humanosti je mnogo i nepravedno bi bilo izdvojiti samo neke od njih. Uopšteno, zadivljuje sam odnos kineskog naroda, odnosno njegova svest o presudnoj važnosti pridržavanja propisanim bezbednosnim merama kako bi se sprečilo dalje širenje virusa. Ovde se ne radi samo o shvatanju zaštite pojedinca, reč je o zaštiti zajednice, njenom očuvanju i oporavku.  A zajednicu treba shvatiti najšire moguće, kao čovečanstvo.