Kina objavila belu knjigu o očuvanju biodiverziteta

Kancelarija za informisanje Državnog saveta Kine objavila je u petak belu knjigu kako bi predstavila akcije zemlje na očuvanju biodiverziteta i podelila svoja dostignuća u ovom sektoru.

U beloj knjizi pod nazivom „Očuvanje biodiverziteta u Kini“ se kaže da Kina čuva biodiverzitet kreativnim i savremenim merama, formirajući novi obrazac očuvanja biodiverziteta.

Istaknuto je sledeće:

Kina ima za cilj istovremeno očuvanje biodiverziteta i visokokvalitetan razvoj.

Kina neguje princip da su čiste vode i bujne planine neprocenjivo javno dobro i vidi biodiverzitet kao temelj, cilj i sredstvo održivog razvoja.

Kina u poslednjoj deceniji učestvuje sa 10 odsto novih svetskih biljnih sorti.

Kina je doprinela do 10 odsto novih biljnih sorti identifikovanih širom sveta u poslednjoj deceniji. U ovom periodu, zemlja je identifikovala oko 200 novih sorti biljaka godišnje.

Kina preuzima vođstvo u predlaganju, sprovođenju strategije crvenih linija za očuvanje životne sredine

Kina je prva u svetu predložila i sprovela strategiju crvene linije za očuvanje životne sredine. Zemlja je takođe odredila prioritetne oblasti u zaštiti biodiverziteta. Ove mere su doprinele očuvanju ključnih prirodnih ekosistema, bioloških resursa i staništa za ključne vrste.

Zaštićena područja čine 18 odsto kineske kopnene površine

Kina je uspostavila oko 10.000 zaštićenih područja svih vrsta, što čini oko 18 odsto ukupne površine zemlje.

Dobro planirani sistem zaštićenih područja doveo je 90 posto vrsta kopnenih ekosistema i 71 posto ključnih vrsta divljih životinja pod efikasnu državnu zaštitu.

Staništa divljih životinja stalno se šire

Staništa divljih životinja u Kini su se proširila i njihova populacija raste. Populacija džinovskih pandi u divljini porasla je sa 1.114 na 1.864 u poslednje četiri decenije. Populacija ibisa sa krestom povećala se sa samo sedam na preko 5.000. Populacija azijskih slonova u divljini porasla je sa 180 osamdesetih godina prošlog veka na oko 300 trenutno. Divlja populacija Hainan gibona povećala se sa ne više od deset u dve grupe pre 40 godina na 35 u pet grupa.

Kina najviše doprinosi rastu svetskih zelenih površina u periodu 2000-2017

Zemlja je doprinela oko 25 posto globalnog rasta vegetacije u periodu izveštavanja, što predstavlja najveći udeo među svim zemljama.

Pokrivenost šuma i šumski rezervati u Kini održavaju rast u poslednjih 30 godina, a zemlja je ostvarila najveći rast šumskih resursa među svim zemljama u svetu.

Izvanredni rezultati u kontroli zagađenja

Zemlja je poboljšala kvalitet vazduha, vode i zemljišta.

U 2020. godini, kineska prosečna koncentracija čestica zagađenja u okolini, ili PM2,5, opala je za 28,3 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je procenat dana sa dobrim kvalitetom vazduha porastao za 5,8 procenata u odnosu na 2015. godinu.

Kombinovani udeo vodenih deonica sa državnom kontrolom sa površinskim vodama dobrog kvaliteta bio je prošle godine 83,4 odsto, što je povećanje za 17,4 procentna poena u odnosu na 2015. godinu, dok je udeo dobrog kvaliteta priobalnih voda 77,4 odsto u pogledu površine, što je povećanje za 9 procenata u odnosu na pet godina ranije.

U 2020-oj godini, stopa sigurnog korišćenja nezagađenog obradivog zemljišta u odnosu na zagađeno zemljište premašila je 90 procenata.

Kina postiže izuzetne rezultate u ispunjavanju obaveza vezanih za biodiverzitet

Kina je dala pozitivan doprinos globalnim ciljevima biodiverziteta za 2020. (ciljevi Aiči) i ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija do 2030. godine.

Kina je premašila tri cilja Aičija - uspostavljanje kopnenih prirodnih rezervata, obnavljanje i obezbeđivanje važnih usluga ekosistema i povećanje otpornosti ekosistema i skladištenje ugljenika - i postigla napredak u 13 ciljeva, uključujući integrisanje biodiverziteta, održivo upravljanje poljoprivredom, šumarstvom i ribarstvom, kao i održivu proizvodnju i potrošnju.

http://www.chinadaily.com.cn/a/202110/08/WS615fa808a310cdd39bc6d7d0.html

Pripremio: Stevan Bulat