Jednoga leta, vreme je bilo strašno vruće. Drveće je bilo osušeno od sunčevih zraka i sva voda u rekama je takođe isparila. Mnogo sunarodnika Kua Fua je umrlo zbog vrućina. Kua Fu je bio vrlo tužan i ostalim sunarodnicima je rekao :¨ Moram da trčim za Suncem. Uhvatiću ga i ono će morati da nas sluša!¨
Saslušavši njegove reči, sunarodnici su pokušali da ga odgovore od plana.
¨ Sunce je predaleko od nas. Umrećeš od umora!¨
¨ Sunce je strašno vrelo. Ugljenisaćeš se! ¨
Međutim, Kua Fu je odlučno izjavio:¨ Da bi vi mogli da srećno živite, ja moram ovako da postupim.¨
Kua Fu se pozdravio sa svim svojim sunarodnicima i počeo da trči ka Suncu.
Prešao je velike planine i reke. Kua Fu je svim snagama trčao, i što je bio bliži Suncu, sve je jače bilo i njegovo samopouzdanje. Najzad je stigao Sunce. Ogromna i bistra vatrena kugla se nalazila pred Kua Fu-om. Pokušao je da je uhvati, ali Sunce je bilo prevruće. Kua Fu je bio vrlo umoran i žedan. Otrčao je do obale reke Huanghe i popio svu vodu u koritu ove reke. Zatim je otrčao do obale reke Veihe, i takođe je popio svu vodu tamo. Ali još uvek je bio žedan. Odlučio je da trči ka severu, gde je bilo mesto koje se zvalo Daze i gde je bilo dovoljno vode za njega. Međutim, Kua Fu je bio prežedan, i umro je na putu ka Daze.
Pre smrti, osetio je veliku žalost što nije sproveo svoj plan. I u tom trenutku Kua Fu se i dalje brinuo za svoje sunarodnike. Poslednjim snagama je bacio svoj štap, i na mestu gde je pao štap, pojavila se šuma sa breskvama. Od tada, u ovoj šumi preko cele godine ima bresaka i putnici u njoj mogu da potraže sklonište od vrućina, da se okrepe, odmore i potom nastave svoje putovanje.
Priča o Kua Fu je pokazala želju drevnog kineskog naroda da se bori protiv suše. Iako je Kua Fu poginuo, njegov duh se čuva iz generacije u generaciju. U mnogim kineskim knjigama je zabeležena priča o Kua Fu, čak postoji i planina koja se zove po ovom junaku