Legenda kaže da je neobična i talentovana devojka Džu Jintaj živela u selu Džu, u provinciji Džeđiang. Da bi se upisala u školu, obukla je mušku odeću i krenula u Hangdžou, glavni grad ove provincije. Na putu za Hangdžou, srela je učenika Liang Šamboa, koji nije posumnjao da je pred njim devojka. Saznavši da idu u istom pravcu, u istu školu, produžili su put zajedno i do zalaska sunca su se tako sprijateljili da su se jedno drugom počeli obraćati sa ''pobratime''. Sve tri godine školovanja zajedno su sedeli, zajedno učili, za slobodne sastave pisali su o istim temama. Njihovo prijateljstvo je iz dana u dan postajalo sve čvršće. Džu Jintaj je nešto ranije zavšila školovanje i vratila se kući, a dve godine nakon toga Liang Šambo je završio školu. Odmah je otišao u rodno selo Džu Jintaj i silno se iznenadio saznavši da je njegov najbolji prijatelj u stvari prelepa devojka. Odlučio je da se oženi njome. Međutim, poptuno neočekivana i za njega i za nju je bila odluka njenih roditelja da je udaju za bogataša Ma. Kad je čuo da je njegova voljena obećana drugom čoveku, Liang Šambo se teško razboleo i nedugo nakon toga je umro od tuge. Kada je Džu Jintaj čula da je Liang Šambo umro, shvatila je da više ne može da čeka, nego je pristala da pođe za bogatog Ma. Svadbena povorka je krenula od njene ka mladoženjinoj kući, ali je usput morala da prođe pored groblja, na kojem je sahranjen Liang Šambo. Mladoženja je jahao na konju, a mladu su nosili u šarenoj nosiljci. Kada je svadbena povorka prolazila pored groba Liang Šamboa, iz vedra neba je počelo silno nevreme. Džu Jintaj nije više mogla da izdrži, nego je iskočila iz nosiljke i potrčala ka grobu. U tom času je sinula munja i počeli su da praštaju gromovi. Najedared se grob otvorio, a Džu Jintaj se bacila u njega. Malo nakon toga iznad groba su se pojavila dva leptira.