Dobar san je od vitalne važnosti za zdravlje, pa bi navike u spavanju trebalo da budu redovno kontrolisane tokom pregleda. Sve je veći broj dokazaza da postoji snažna veza između kvaliteta sna i telesnog i mentalnog zdravlja.

Prema dr. Dr Phyllis C. Zee profesoru neurologije ukoliko imate loše zdravlje to će biti povezano sa nesanicom i obrnuto nesanica ili loš kvalitet sna je često put ka lošem zdravlju. Još uvek nije utvrđeno i na naučnicima je da to kategorično utvrde, da poboljšanje kvaliteta sna poboljšava stanja kod oboljenja kao što su npr. dijabetes ili hipertenzija. Ipak lekari bi trebaki da pitaju svoje pacijente o kvalitetu i kvantitetu njihovog sna, san bi trebao da bude još jedan od vitalnih znaka.

Nesanica je najčešći poremećaj sna koji predstavlja nedostatak sna ili manjak kvalitetnog sna i manifestuje se kao poteškoća da se zaspi, često buđenje tokom noći ili prerano buđenje. U ekstremnim slučajevima može doći do potpunog odsustva sna. Nesanica se ne definiše brojem prospavanih sati ili vremenom potrebnim da bi se zaspalo, jer su potrebe za snom različite - većina odraslih osoba spava sedam do osam sati, ali ima i onih kojima je i tri do četiri časa dovoljno za normalno funkcionisanje. Poremećaj može biti kratkotrajan, povremen i hroničan.

Prolazna nesanica traje od jedne noći do dve nedelje, dok se povremena javlja periodično. Ukoliko traje mesec dana ili duže, smatra se da je nesanica hronična.

Kratkotrajna i povremena nesanica se obično javljaju zbog specifičnog psihičkog stanja, stresa, okoline (buka, visoke temperature, promena u navikama itd). Hronična nesanica je složenija i često je rezultat kombinacije više faktora, uključujući i fizičke ili mentalne poremećaje. Jedan od najuobičajenijih uzroka je depresija. Drugi faktori mogu biti artritis, bolesti bubrega, astma, Parkinsonova bolest. Međutim, nesanica može biti i posledica loših navika poput konzumiranja određenih supstanci, hroničnog stresa i slično.

Nesanica ili loš kvalitet sna su veoma često povezani sa visokim krvnim pritiskom, slabošću srca, anksioznošću i depresijom prema studiji koja je obuhvatila 31 044 odraslih osoba. Do tada se smatralo da je nesanica nebitan pokazatelj ali je ova studija pokazala da je svega 4% ispitanika imalo nesanicu i bili potpuno zdravi. Takođe veliki broj ljudi koristi lekove za spavanje, čija efikasnost i sigurnost po zdravlje nije sigurno dokazana.

Studija koju su radili francuski naučnici je utvrdila da ljudi koji imaju alergijski rinitis imaju više problema sa spavanjem nego ljudi koji nemaju problema sa alergijom. Sa smanjenjem kvaliteta sna smanjuje se konsekventno i kvalitet života koja se ogleda u pospanosti, umoru, smanjenju koncentracije i slabijem pamćenju, smanjenoj seksualnosti , povećanim korišćenjem alkohola i sedativa. Eksperti se slažu da probleme sa snom ne bi trebalo ignorisati, jer mogu biti simptom ne dijagnostikovanih bolesti ili put ka njima.