Joga, vežba koja je potekla iz stare Indije, nakon hiljadugodišnjeg postojanja, danas je postala jedan od veoma popularnih načina vežbanja na svetu.

Priča se da je bivši predsednik Medjunarodnog olimpijskog komiteta, Huan Antonio Samaran, već odavno uključio jogu u svoj program svakodnevnih vežbi. Poznata američka manekenka, Kristi Tarlington, ne samo što je u poznatim časopisima u više navrata govorila o koristima joge, već je i sama učestvovala u dizajniranju kostima za jogu. Štaviše, zaštitno lice poznate kozmetičke marke "Ester Lauder", Elizabet Harli, redovnim vežbanjem joge održavala je svoju liniju savršenom čak i nakon porođaja.

Osim ovih poznatih ličnosti, danas sve veći broj građana takođe redovno upražnjava jogu. Jedna moja prijateljica, koja se svojevremeno često iscrpljivala napornim radom, nakon izvesnog perioda vežbanja joge, ne samo što je dobila vitak i lep stas, nego joj se poboljšala boja lica.

Zašto joga, kao vrsta načina vežbanja, ili bolje rečeno filozofija zdravog života, poseduje takva čudotvorna dejstva, koja omogućuju ljudima da ponovo steknu novu životnu energiju? 　

Reč "joga" potiče iz sanskrita i ima značenje "povezati" ili "sjediniti". To predstavlja suštinu i cilj joge, da se ljudi postizanjem telesnog, mentalnog i duševnog sklada, oslobode od svojih problema.

U novom veku, joga, kao životna filozofija koja poseže za postizanjem jedinstva individualnog jastva sa univerzalnim jastvom je postala serija usavršenih i naučnih metoda telesne i duhovne vežbe. Zahvaljujući svojim preporukama o održavanju zdravog i mirnog pristupa životu i postizanju telesnog i mentalnog sklada, te delotvornom načinu vežbe, joga je privukla veliku grupu ljubitelja, koji imaju želju za obnavljanjem mentalnog zdravlja, mira i opuštanja u užurbanom ritmu savremenog urbanog života.

Poze u jogi mogu da, rastezanjam i stezanjem mišića, efikasno stimulišu mišićni, nervni, endokrini i probavni sistem, poboljšaju cirkulaciju i lučenje hormona, te pomažu izbacivanju otpadnih materija i toksina iz organizma. Trajno vežbanje joge doprinosi i jačanju elastičnosti i spretnosti tela, dok vežbe kontrole disanja i meditacije mogu da smire živce i srce, te da smanje stres.

Joga preporučuje navike umerene i zdrave ishrane. Smatra se da ishrana utiče ne samo na telesno, već i na duhovno zdravlje, stoga joga zahteva vegetarijanstvo i uravnoteženu ishranu, pri čemu se dnevno trebaju unositi sveže voće i povrće i koštunjavo voće, a izbegavati preteranu ishranu. Treba polagano žvakati i gutati pri konzumiranju hrane, kao i svakog dana uzimati dovoljnu količinu vode, sa ciljem otklanjanja toksina iz tela i preventive preuranjenog starenja.

Zahvaljujući svim ovim dobrobitima, može se reći da su ljudi, koji su se opredelili za vežbanje joge, izabrali i zdrav stil života. Možda je baš to razlog zašto je joga toliko popularna u mnogim delovima sveta.