Kina je bila carstvo biciklista

Kina je decenijama, kao što pretpostavljam da znate, važila za "carstvo biciklista". Danas to više nije, ali je i dalje najveći proizvodjač bicikala u svetu. Naime, od svih bicikala koji se godišnje proizvedu u svetu, dve trećine izađe iz kineskih fabrika.

Pre samo nekoliko decenija bicikle je kao glavno prevozno sredstvo koristilo oko 90 odsto stanovništva Ali, u vreme naglog privrednog rasta sve više Kineza kupuje automobile. Kina je 2009. godine pretekla SAD kao najveće tržište automobila sa oko 13,6 miliona prodatih vozila. Na ulicama 17-milionskog Pekinga danas ima oko četiri miliona automobila, što je, prema nekim podacima, više nego bicikala. Po tim podacima, bicikle danas koristi samo petina stanovnika kineske prestonice, tačnije 19,7 odsto. Vlasti se, medjutim nadaju, da će se do 2015. godine udeo biciklista povećati na 23 odsto kako bi se smanjilo zagađenje i rasteretile gradske saobraćajnice. U tom pravcu, nedavno je objavljen je plan koji ima za cilj da Peking učini pogodnijim za bicikliste.

Saopšteno je da će biti obnovljene biciklističke staze, kao i da će biti napravljeno više parkinga mesta za bicikle, posebno pored autobuskih i stanica podzemne železnice. Pored mera podrške biciklistima, biće uvedena i nova ograničenja za vozače automobila. Za sada, postoji zabrana vožnje jednog dana u nedelji, a dan kada Pekinžani ne smeju da voze svoje automobile određen je poslednjim brojem na registarskoj tablici. Slično kao kod nas nekada sa parnim i neparnim brojevima.

Osim toga, vlasti pojedinih pekinskih opština, nedavno su uspostavile i sistem tzv. pozajmljivanja bicikala. Njima Pekinžani mogu da se prevoze izmedju stanica metroa.

U prilog zalaganja vlasti za korišćenje bicikala, pre svega na kraćim relacijama, ide i neverovatan porast broja električnih bicikala poslednjih godina Ovu ekološku alternativu automobilima i skuterima, danas koristi oko 120 miliona Kineza.

Troše 1 kilovat čas struje na 100 kilometara, što košta pola juana, ili 7 dolarskih centi. Za razliku od Zapada, na kojem koštaju između 1.000 i 2.000 evra, u Kini je cena 10 puta manja. Razvijaju brzinu od 35 kilometara na čas, a njihova prodaja je u poslednjoj deceniji povećana 400 puta.

Kinezi smatraju da je ovaj bicikl najbrži i najjeftiniji način prevoza, naročito za kraće gradske relacije. Ne samo da je štedljiv, već i ne ispušta nikakve gasove i vrlo je tih, kažu njegovi korisnici. Osim toga, dodaju, za električne bicikle nije neophodno imati dozvolu, registraciju niti zaštitnu kacigu.

Prodavnica bicikala

Gotovo na svakom ćošku u kineskoj prestonici postoji po neka prodavnica bicikala. Rekla sam već da su bicikli i po deset puta jevtiniji nego na Zapadu i ovde ih sebi može priuštiti gotovo svako domaćinstvo. Moja koleginica Jelena i ja otišle smo u prodavnicu Merida, ovde u blizini radija. Vlasnika Vang Đia Šuna prvo smo pitale koji bi nam bicikl preporučio da kupimo.

„Ima puno vrsta bicikla", rekao je Vang ukazujući da izbor zavisi od individualnih potreba kupaca. Navodeći da u svojoj radnji ima tradicionalne i električne bicikle on je rekao da uglavnom drži dva brenda – Meridu i Da Hang. Cena klasičnih bicikala je, kako je rekao oko 400 juana (oko 40 evra).

Na prostoru od 50-tak kvadrata u ovoj prodavnici izloženi su brojni modeli bicikala - sa velikim, srednjim i malim točkovima, koji su sada u modi ovde u Pekingu, u raznim bojama i sa različitom opremom.

„Koji bicikl ćete kupiti zavisi od vas i vaših želja", ukazao je Vang navodeći da u svojoj prodavnici ma bicikle sa veličinom točkova od 16, 22, 24 i 26 inča... Bicikle sa malim točkovima je lako uneti u kuću i ne zauzimaju veliki prostor. Na primedbu da je njih teže voziti Vang se našalio i predložio da kupimo električni. Oni nisu skupi, rekao je. U proseku koštaju izmedju hiljadu i dve hiljade juana (izmedju 100 i 200 evra). Laki su za upavljanje a, kako je naglasio, pune se samo jednom na svakih 50 kilometara.

Objašnjavajući da nema više vremena za vožnju klasičnog bicikla jer je prezauzet, Vang kaže da bi, kad bi morao sam da bira koji da kupi, izabrao Džajant, Meridu ili Dajang.

„Merida bicikli su jeftiniji, ali su po mom mišljenju kvalitetniji od Džajantovih. Najjeftiniji model Meride košta samo nekoliko stotina juana, a najskupliji je čak nekoliko desetina hiljada juana. Skupi su toliko jer je svaki njihov deo uvezen iz inostranstva, "naveo je Vang.

U njegovoj prodavnici može se kupiti i dodatna oprema za bicikle. Najinteresantnije su, a svakako i najpotrebnije, brave jer su u Pekingu kradje bicikala i dalje uobičajene

„Nijedna brava ne može stoposto da spreči lopove", rekao je Vang. Najbezbednija je svakako čelična brava koja se stavlja na točkove, a njihova cena je izmedju 70 i 170 juana (7 i 17 evra). Ni troškovi održava bicikla nisu visoki, podvukao je Vang navodeći da se u prodavnicama Merida, kojih ima desetak u Pekingu, bicikli mogu i popraviti. Mada, naglasio je, popravke su retko potrebne jer je kvalitet bicikala dobar i tek na svakih tri do pet godina desi se neki sitni kvar. A ako Pekinžanima guma pukne, oni ne brinu puno. Ta popravka ih košta samo 2 juana, što je svega 20 centi.

Pripremila: Ljiljana Bulat