(Božur)
Lociran na zapadu Henan provincije u centralnoj Kini ovaj grad ima veoma važan geografski položaj. Nadomak je Zute reke i okružen planinama i šumama. Na njegovom istoku i zapadu su prolazi Hu Lao i Han Gu koji su bili značajne saobraćajne raskrsnice u drevna vremena. Na njegovom severu nalazi se Mengđin koji je bio važan prelaz trajektom preko Žute reke. Zbog svega toga Luojang je bio prestonica 13 dinastija počevši od Šia dinastije (21.-16, veka pre nove ere ). U narednom periodu, za vreme Han dinastije (206-220), i delom dinastija Sui (581-618) i Tang (618-907) , grad je doživeo intenzivan razvoj i prosperitet i dobio status internacionalne metropole tog vremena.
Za Luojang kažu da je kolevka kineske civilizacije. U njemu su se desile mnoge kineske legende kao što su Nvwa krpi nebo, Daju kontroliše poplavu i kineski predak Huangdi osniva naciju. Grad takodje nazivaju 'prestonicom poezije' pošto su se pesnici i pisci drevne Kine često okupljali u njemu i stvarali velika dela.
Medju njima su 'Knjiga mudrosti ('Daode Jing'), 'Istorija Hana ' ('Han Shu') kao i 'Uputstva o vladanju i upravljanju ' ('Zi Zhi Tong Jian'). U ovom gradu je potekao taoizam, a prvi hram Bude, Hram belog konja, izgradila je vlada koja je bila locirana u Luojangu. U ovom gradu nastali su mnogi pronalasci drevne Kine. Na primer, papir, štampa, kompas, seizmograf…
(U hramu Šaolinu)
Luojang ima bogat istorijski i kulturni značaj. Kamene pećine su jedno od tri najdragocenija kineska blaga – sa kamenim skulpturama i natpisima. Brdo Mangshan je mesto gde se nalaze drevne grobnice careva, plemića i pisaca iz prohujalih dinastija. Muzej drevnih grobnica u Luojangu prvi je primer te vrste u svetu i u njemu je izloženo blago otkriveno u grobnicama. U Šaolin hramu je nastao kineski Zen budizam i u njemu se rodila umetnost borilačke veštine.
Pejzaži u Luojangu atraktivni su koliko i kulturni sadržaji. Tu su planine Beli oblak, Funiu, Ju Van nacionalni park, Ji Guan pećina od krečnjaka i izletište Šiaolangdi na Žutoj reci.