Tradicionalna medicina jedna je od najstarijih grana u istoriji medicine i u sebi objedinjuje više modaliteta tradicionalnih načina dijagnostike, lečenja i očuvanja zdravlja. U potpunosti je integrisana u kineski zdravstveni sistem i u praksi se primenjuje paralelno sa modernom medicinom
Piše: Lidija Obradović
Čovek je kosmos u malom
U Kini postoje brojne naučne institucije i fakulteti koji se bave tradicionalnom medicinom i obrazovanjem lekara i farmaceuta. Lekari moderne medicine takodje imaju odlična znanja i iz tradicionalne, a dva medicinska učenja komplementarno se primenjuju u praksi. Uobičajeno je, na primer, da se pacijenti leče antibioticima, uz istovremenu primenu tradicionalnih biljnih lekova koji eliminišu nuspojave i jačaju imuni sistem. Komplementarnost terapija ogleda se i u lečenju najtežih bolesti, kao što su dijabet i tumori. Karakteristično je i da lekovi moderne, popgotovo lekovi tradicionalne medicine deluju sporije nego medikamenti Zapadne, što se tumači potrebom organizma da se postepeno oslobadja bolesti i vrati u sklad, odnosno u zdravo stanje.
Učenja i metode TKM važan su deo i sistemske preventivne brige o zdravlju, pa je uobičajeno da u jutarnjim TV programima svakodnevno gostuju lekari koji govore o tradicionalnim načinima očuvanja zdravlja, preporučujući ishranu, vežbe za duh i telo, tehnike samopomoći i biljne preparate primerene godinama života, polu i godišnjem dobu.
Pregledi bez aparata
Tradicionalni medicinski sistem obuhvata herbalnu medicinu, akupunkturu i ishranu, vežbanje, masaže, boravak na čistom vazduhu, metode opuštanja i pozitivnog razmišljanja, što je i savremeni koncept očuvanja zdravlja.
Složen i kompleksan sistem tradicionalne kineske medicine i njene suptilne filozofije najbolje se razume kada se oseti na svojoj koži. Našavši se u situaciji da zatražim pomoć lekara, doživela sam nesvakidašnje iskustvo.
Posle višemesečnih problema sa varenjem, lenjošću creva, opstipacijom, nadimanjem želuca i osećajem da mi je ispod dijafragme kamen, potražila sam pomoć lekara.
Najpre sam se obrela u jednoj pekinškoj bolnici u kojoj je bilo kao u mravinjaku, ali organizacija rada je takva da je čekanje trajalo manje od pola sata. Lekar me je pregledao kao što bi to uradio svaki na Zapadu: razgovor, opipavanje stomaka, ultrazvuk, laboratorijske analize... Konstatovao je da nije reč niokakvom zapaljivom procesu ili bolesti. Dobila sam lekove za čišćenje creva i probavu i preporuku da porazgovaram sa lekarom tradicionalne kineske medicine.
Bolnica tradicionalne medicine ima dosta, kao i lekara koji pregledaju pacijente u gotovo svakoj apoteci. Odabrala sam bolnicu. Primio me je stari lekar kojem nisam mogla da odredim godine, predusretljiv i nasmejan. U ordinaciji nije bilo nikakvih aparata, instrumenata ni medicinskih pomagala, što je i karakteristično za lekare tradicionalne medicine. Samo je na njegovom stolu stajalo malo postolje za nadlakticu na koje sam stavila ruku.
Puls otkriva bolest
Metod utvrdjivanja stanja zdravlja i postavljanja dijagnoze primarno je baziran na „čitanju" pulsa. Postoji na desetine karakteristika pulsa i varijacija njegove frekvencije, ritma, jačine..koje ukazuju šta se dešava u organizmu, kako rade pojedini organi, kakav je energentski balans, pa i stanje duha i emocija.
Lekar je napipao moj puls i dugo je svoje prste držao na bilu leve ruke, potom i desne. Dok sam objašnjavala probleme sa stomakom, pažljivo je slušao, ali i zagledao moje lice, dodirujući prstima uši i podočnjake.
Tradicionalna medicina, naime, „čita lice" kako bi otkrila bolesti i smatra da pet čula - nos, oči, uši, jezik i usne, imaju tesne veze sa pet organa - plućima, jetrom, bubrezima, srcem i slezinom. Nos je slika pluća, oči jetre, usne slezine, jezik srca, a uši bubrega. Svaka od ovih zona lica lekaru daje informacije šta se dešava u telu.
Lekar je hteo da vidi i jezik i oseti moj dah, a kada je posle gotovo sat vremena zavšio pregled, činilo se da njegove konstatacije nemaju baš mnogo veze sa problemom zbog kojeg sam došla:
- Loše spavate, sanjate burno, budite se znojavi i umorni...Misli su vam nabujala reka i danju i noću, osećanja su kao vatra, a raspoloženje tmurno. Imate vrtoglavicu i zujanje u ušima, na nogama kao da nosite kamenje, a i na vratu. Jedete kao ptica i to hranu koja samo pogoršava stanje. Ostali ste bez energije, pa kada pored nekog stanete, taj mora biti sa vaše desne strane. Ako je sa leve, osetite naglu slabost. Brzo se umarate, 10 stepenika i 10 koraka su vam kao planina...
Zbunjeno sam klimala glavom čudeći se tačnosti ovih reči i pitajući se kada će doći na red moj stomak. Upitala sam doktora šta znači to što mi govori.
Objasnio mi je da moj primarni problem nije stomak, već jetra, a da su se izmedju toga umetnuli i bubrezi. Jetra čisti organizam od otrova, ali i dušu od loših misli. Moja jetra nije imala snage da očisti najpre um, potom ni telo, a da je bez energije videlo se iz mojih mutnih očiju. Pokušavajući da ipak obavi svoj zadatak, jetra je počela da crpi energiju bubrega, pa su i oni otežano radili, a to se odrazilo i promenom boje kože ušiju i pojavom podočnjaka.
Kineska tradicionalna farmacija
Samoisceliteljske moći
Prema učenju tradicionalne kineske medicine, bubrezi, osim što regulišu tečnost u organizmu, čuvaju i esencijalnu životnu energiju. Moji bubrezi su gubili tu sposobnost, pa se problem lančano širio dalje – na stomak. Poremećena energija želuca pokazala se bubuljicama i crvenilom nosa, a zbog podignute dijafragme i pluća su bila opterećena, pa je moj dah pokazao „vatru" u njima. A potreba da pored nekog stojim sa svoje desne strane značila je da u toj polovini organizma preovladava loša energija, pa sam onu dobru instiktivno „krala" od osoba pored sebe.
Tradicionalna kineska medicina prevashodno posvećuje pažnju unutrašnjim funkcijama organa, a sistem lečenja je holistički – ljudski organizam se gleda kao celina. Bolesti i bolesna stanja objašnjavaju se neravnotežom Jin i Jang energije, odnosno pojmom praznine – nedostatkom odbrambene energije i pojmom punoće – viškom energije koja škodi organizmu. Zato se u tradicionalnom kineskoj medicini određuje tip poremećaja energetske ravnoteže, a ne dijagnoza bolesti, što je uradio i moj lekar.
Što se terapije tiče, prvo je trebalo lečiti jetru i dovesti u ravnotežu njenu energiju. Onda na red dolaze bubrezi, pa stomak, objašnjavao mi je lekar, uz konstataciju da svaki čovek u svom telu poseduje samoisceliteljske moći. Uloga lekara je da te moći otkrije i probudi ih korišćenjem prirodnih metoda terapija.
Napisao je potom recept sa velikim nizom imena biljaka i njihovim procentualnim udelom u leku koji je primeren mom trenutnom stanju i cilju koji treba da se postigne do kontrolnog pregleda za deset dana. Posavetovao me kako da se hranim da bih smirila „vatru" u sebi, naložio da šetam i da tokom šetnje isključim sve misli, i u terapiju uključio i masažu.
Lek – kesica samlevenih trava koje je valjalo razmutiti u mlakoj vodi i popiti, bio je gorak i slan, veoma neprijatnog i ukusa i mirisa. Znajući da biljni lekovi deluju sporo, nisam očekivala nikakve brze i bitne pomake, ali sam od masaže očekivala relaksaciju. No, nije tako bilo.
Masaža kao lek
Umesto masaže tela, ili barem uspavanog stomaka, bila sam podvrgnuta masaži glave i vrata. Pod prstima energične Kineskinje bolno je pulsiralo nekoliko tačaka na temenu i oko ušiju, a masaža čeonog dela i slepoočnica gotovo me je dovela do plača od bolova. Maserka je objasnila da je nekoliko meridijana u telu potpuno blokirano i da namerava da ih koliko toliko učini propusnim, kako bi nastavila tretman stomaka – masažom stopala.
Prema iskustvu i učenju tradicionalne medicine, na stopalima su reflektovani svi organi, pa me je upozorila da će biti bolna masaža središnjeg dela stopala i pete – jer te zone predstavljaju stomak. Tako je i bilo, ali posle nekog vremena osetila sam pokretanje u stomaku, a pred kraj masaže i krčanje creva. Nešto se ipak pokrenulo.
Sa masažama sam nastavila naredna dva meseca, kao i terapiju lekovima dobijenim u bolnici i herbalnim preparatima čiji je sastav lekar menjao na svakoj kontroli, apotekarski precizno dozirajući sastojke. Promenila sam način ishrane vodeći računa i o godišnjem dobu, šetala iako nisam uspevala da „isključim misli", pila gorke i bljutave lekove i posle dva meseca moje stanje se iz korena promenilo – osećala sam se zdravo, bolje sam spavala, vratilo mi se dobro raspoloženje, digestivni trakt je radio normalno, bila sam puna energije i nisam je više „krala" od drugih.
